Посета манастиру у Талонгу

У недељу, 13. маја 2012. године, посетили смо манастир у Талонгу. Овај манастир посећује мноштво верника жељних да у предивном амбијенту природе и топлине храма и службе проведу бар неколико сати.

Од одласка игумана Данила за Србију крајем јула прошле године, службе редовно слyжи протојереј-ставрофор Илија Драгосављевић. Прота са дугогодишњим искуством служења Богу и српском роду, како сам каже, настоји да свакоме буде отац, да свакога саслуша и да свима послужи са љубављу у разним потребама вјерника.

Прота није ни у једној парохији до сада чекао да му служе, него је он био слуга свима. Тако је и у овом манастиру, и тако ће бити докле га снага буде држала. Неколико породица које живе у околини манастира редовно долазе на богослужења, а повремено долазе и верници из Сиднеја, Волонгога и Канбере. Свако понесе храну и пиће за заједничку трпезу, буде свега у изобиљу и разноврсности, па изгледа да је слава сваке недеље и празника.
Ктитор манастира, брат Љубомир Станојчић, поред дужности звонара савршено испуњава и задатке туристичког водича у кањону на који излази манастирско имање. Кањон је изузетне љепоте и чудо природе. Долином кањона тече река Салхевен и улива се код Новре у океан. Деца су овде ипак најзадовољнија, јер имају велики простор за игру.

Народ који је научио да иде својим манастирима у родном крају и овде долази пуна срца. На лицима Срба из Далмације, каже прота, можеш да видиш радост као да су дошли у Крку или Крупу, Ресавицу и Моравицу. Они који у својим срцима носе Манасију и Раваницу, са истом љубављ походе и манастире у Талонгу, Канбери, Илајну и Аделаиду.

Манастир је посвећен Покрову Пресвете Богородице, и зато прота свакоме кога испраћа од срца говори: - Нека вас и сваког вашег окрили Богородица својим Светим покровом и сачува од свакога зла и искушења, да се срећно дому своме вратите и да не прође дуго времена а да нам опет поново дођете.

Одлазимо из манастира духовно ојачани, испуњени срећом и духовном милином која се не може описати. На капији се још једном окрећем и погледом обухватам мали храм, а молитва сама извуре из срца: Богородице покриј ме својим светим покровом и испуни ми жељу да поново и што пре овој светињи Твојој дођем.

Текст и фотографије: Радивој Мачковић, Српски глас

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска