ВДС: Посета Друштву за помоћ ментално недовољно развијених особа

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке са секретаром, јерејем Владимиром Марковићем, посетили су уочи Видовдана у среду 27. јуна 2012. године, Друштво за помоћ МНРО Нови Београд. Вредни волонтери у Црквеној народној кухињи су за ову прилику припремили палачинке којима су се корисници дневног боравка које окупља Друштво радо послужили. У посету је донето још сезонско воће и црквена штампа „Православље” и „Светосавско звонце”. 

Председница Друштва госпођа Рада Божиновски је као и увек била ведра, љубазна и пуна планова за унапређење услова у дневном боравку. За викенд је планирано кречење просторија. Госпођа Божиновски каже да је од како зна за себе много волела децу и „Бог ме видео и дао ово опредељење”. Та посвећеност особама које проводе време у дневном боравку осећа се и код њених сарадника. Овог пута смо затекли Милицу Безаревић, која је тридесет пет година радила у Дому за децу и омладину ометену у развоју у Сремчици.
Сад она своје велико знање и искуство користи да би особама које су у  дневном боравку помогла да се осамостале и научила их да могу сами себе да послуже, да послуже друге и да међу собом комуницирају. То се постиже кроз ангажовање у радионицама којих има укупно десет, сваког дана се ради у по две, кроз разне игре и спортска такмичења. Ради оспособљавања за самопослуживање, постоје дневна дежурства у припреми ужине. На лицу места смо се уверили како то добро функционише, како вешто постављају сто, перу судове а послужили су нас и колачима које су припремили.

Видели смо да је врло омиљен млади васпитач Стефан Степић који је, између осталих активности, задужен да ове младе људе  научи да користе рачунаре, што он врло успешно ради. Његови ђаци су поред неизбежних игрица научили   слепо куцање и куцање текста ћирилицом и латиницом. Ведар и насмејан, Стефан каже да се улаже велики труд а да „напредак долази касније, сам по себи, ако ви њих правилно усмеравате”.

Присуство свештеника у боравку их је посебно обрадовало. Било је пуно питања оцу Влади. Издвајамо питање младића који се интересовао да ли би могао да пева у црквеном хору. Отац Влада га је посаветовао да прво упозна црквено појање присуством на Светој Литургији и обећао контак са волонтером ВДС-а који пева у црквеном хору при храму коме припада овај младић.

Отац Влада је госпођи Божиновић предложио да у оквиру предстојеће добротворне Видовданске изложбе Женске радне секције ВДС-а учествују и корисници дневног боравка које окупља Друштво са својим радовима и да новац прикупљен продајом њихових радова иде Друштву.

Уз заједничку фотографију за успомену отпевали су нам песму „Јечам жњела Косовка девојка, јечам жњела мајчице мила јечму говорила...” и поздравили
једноставним а за наше време ретким поздравом „Ми вас волимо, и ви волите нас”. Можда смо се зато, слушајући ову песму која буди јаке емоције овог пута замислили над речима „мајчице мила” и питали зашто су оне данас тако ретке.

Сигурно да постоје различити одговори, али је исто тако сигурно да прави одговор даје само Јеванђеље и да је живот по Јеванђељу једини прави лек против свуда   присутног недостатка љубави.

Извор: ВДС