Aлбански лидери не желе демократско и мултиетничко друштво

Пре пет дана започела је интензивна кампања организованог и унапред планираног етничког насиља косовских Албанаца над преосталим српским православним становништвом и његовим светињама на Косову и Метохији. Овај најновији развој догађаја само је кулминација готово петогодишњег терора које се систематски спроводи у присуству мисије УН и КФОР- чији су водећи представници свесно скривали стварну ситуацију на терену од очију светске јавности тразећи разлог да би што пре прогласили успех мисије и напустили Покрајину.

Поред непосредних починилаца злочина, не само у последњих неколико дана, већ и у току последњих послератних година, од којих ниједан није приведен лицу правде директну одговорност, за најновије прогоне, убијања, уништавања вредне културне баштине која је под заштитом УНЕСКО директно сноси УНМИК који је политиком самообмањивања и толерисања и систематског прикривања стварности директно омогућио албанским паравојним структурама да себе легализују кроз политичке партије и несметано наставе са стратегијом изградње етнички чистог албанског друштва. Циљ албанских политичара и паравојних лидера је јасан - избећи дијалог по сваку цену и наметнути решење стварањем етнички чисте слике на терену. Поставља се питање да ли ће међународна заједница прихватити ову методу која се с правом може назвати политичким тероризмом масовних размера.

Коначну слику "успеха" међународне мисије и постигнутих "стандарда" показали су догађаји последњих дана када је координисаном акцијом већине албанских медија и екстремистичких организација злоупотребљен несрећни случај утапања албанске деце како би се њихова трагична смрт без иједног доказа приписала колективно српском народу и тако изазвао општи бес албанске заједнице који је каналисан у правцу етничког чишћења Срба. План о уништавању српских насеља и имовине је још у фебруару 2001. године објавила приштинска Коха Диторе из пера неког до сада непознатог Петера Рогела (највероватније је реч о псеудониму).

У невиђеном изливу мржње, насиља, варварског понашања према хришћанским споменицима и светињама заказале су све институције косовског друштва: од владе, парламента, лидера политичких партија, до свих привремених институца на челу са УНМИК-ом чија је мисија доживела потпуни крах и сраман завршетак. Један део Косовске полиције и припадници КЗК директно су учествовали у делима насиља координишући своје активности са наоружаним групама које су прогониле Србе и палиле њихову имовину, подстицале окупљену руљу на паљење цркава и уништавања вредних споменика, све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва. Илузија о постигнутим стандардима демократског друштава распршиле су се у ваздух пред ужасним сценама до зуба наоружаних Албанаца који су отварали ватру на међународне мировне снаге не само из аутоматског оружја већ из минобацача и тромболна, бацајући Молотовљеве коктеле на возила и зграде мисије УНМИК-а. Пред очима целог света показало се да Косовом влада безакоње, насиље, владавина криминала, одсуство основног поштовања према вредностима хришћанске и европске цивилизације - управо оно што су српски представници већ годинама говорили целом свету који се уљуљкивао у постигнутим успесима мисије УН.

Српска Православна Црква је посебно ужаснута варварским нападима на преко 25 православних храмова од којих су већина запаљени или минирани. Ситуација је посебно тргагична у Призрену где су паљене цркве, Богословија, епископски двор, српске куће, где су старци и старице извлачени из својих кућа и линчовани од стране побеснеле масе која је наослетку запалила и познату цркву Св. Богородице Љевишке и манастир Св. Архангела, из 14. века. Трагично је и неразумљиво да немачки КФОР није учинио елементарне напоре да засустави побеснелу руљу иако је Црква већ данима, недељама и месецима упозоравла да смањење војног присуства КФОР-а диркетно охрабрује албанске екстремисте који су наоружани до зуба.
Имајући у виду све трагичне последице, десетине убијених, стотине повређених људи, уништене и запаљене храмове, запаљене куће, међу којима су и куће повратника Срба чију је обнову финансирала међународна заједница.