Дани Милована Видаковића у Неменикућама
На празник Светих Апостола Петра и Павла, 12. јула 2012.године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, одржана је традиционална културно-уметничка манифестација Дани Милована Видаковића у порти цркве неменикућске. Ово је седамнаеста година како се на дан храмовне славе у Неменикућама одржава ова културна свечаност у част нашег великог романописца и романсијера Милована Видаковића, рођеног у Неменикућама.
Организатори манифестације су Црквена општина неменикућска, Општина Сопот, Библиотека Града Београда и Библиотека-Сопот.
Пре почетка програма, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у цркви помен Миловану Видаковићу, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, архијерејског намесника младеновачког, и протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, архијерејског намесника лепеничког.
Програм су отворили парох неменикућски јереј Горан Лукић и председник Општине Сопот г. Милосављевић.
У програму је учествовала позната глумица Рада Ђуричин, која је говорила песме великог песника Васка Попе. На велико одушевљење присутних , којих је према званичним проценама било више од 2 000 хиљаде, овогодишњу манифестацију у Неменикућама увеличала је група Легенде, која је извела пет нумера духовних и љубавних песама из свог репертоара.
Ове године додељена је по други пут књижевна награда Мома Димић, коју додељује Општина Сопот. Награду је добио књижевник Владимир Пиштало за путописни роман Венеција. Награду је уручио председник Општине Сопот г. Живорад Милосављевић.
Програм својим играма из Србије улепшала су Културно-уметничка друштва из Сопота и Влашке, којима је и завршен овогодишњи програм, а радови ликовне колоније Неменикуће 2012. изложени су за посетиоце испред цркве.
Милован Видаковић је рођен 1780. године у Неменикућама. Сматра се утемељивачем романа у модерној српској књижевности. Још у детињству пребегао је у Угарску, у Ириг, где је и отпочело његово школовање, које је потом наставио у Новом Саду, Сегедину и Кежмарку. Видаковић је био један од најплоднијих и најпопуларнијих српских књижевника прве половине 19. века. Објавио је седам романа: Усамљени јуноша, Велимир и Босиљка, Љубомир у Јелисијуму, Касија царица, Силоан и Милена, Љубезна сцена у веселом двору Иве Загорице и Селим и Мерима, али и већи број дела других родова од којих се као књижевно највредније истиче његова Аутобиографија у којој је описао почетак свог живота и која је објављена тек 1871. године.
Јереј Горан Лукић
Извор: Епархија шумадијска
