Храмовна слава Пивског манастира
Светом Архијерејском Литургијом, коју су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит диоклијски Г. Калист Вер и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, духовном академијом и црквено-народним сабрањем манастир Пива прославио своју храмовну славу – празник Успенија Пресвете Богородице.
Молитвено сабрање у Пивском манастиру почело је у навечерје празника Успенија Пресвете Богородице, у понедјељак 27. августа, када је свечано вечерње бденије, уз саслужење више свештеника и монаха, служио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Свечаност празника Велике Госпојине и славу древне пивске светиње увеличало је присуство једног од најугледнијих православних теолога данашњице Његовог Високопреосвештенства Митрополита диоклијског Г. Калиста Вера, који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом. Са Високопреосвећеним Митрополитом празничну Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, а саслуживало је бројно свештенство, монаштво и ђаконство Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије банатске, затим из Пољске православне цркве и са Свете Горе.
Литургији је присуствовао велики број сабраног народа, који су на овај велики празник Цркве Божије, након двонедјељног поста и молитве, приступили Светој тајни причешћа. Њима се, послије прочитаног Светог Јеванђеља, обратио Преосвећени владика Јоаникије. Честитајући празник Успенија Пресвете Богородице и поздрављајући уважене госте, он је пожелио да молитвено заступништво и благодат, која се излива преко Пресвете Богородице, буде са свима сабраним људима.
“Велика ми је радост, драга браћо и сестре, да поздравим наше драге госте: Његово Високопреосвештенство Митрополита диоклијског Г. Калиста Вера, Митрополита и Архијереја велике и славне цркве Васељенске патријаршије, који већ годинама служи у Великој Британији. Он је као рођени Енглез давно примио православље и постао свештенослужитељ Свете Цркве Православне и архијереј Цариградске патријаршије. Такође ми је драго да поздравим и Његову Екселенцију амбасадора Србије у Црној Гори г. Зорана Лутовца, који је и овом приликом нашао за сходно да дође на овај свети велики Успенски сабор у манастиру Пива. Драго ми је да поздравим и нашег угледног госта, академика Милосава Тешића, који ће одржати празнично слово на данашњој духовној академији“.
“Вјерујем да Његово Преосвештенство Митрополита Калиста Вера није потребно нарочито представљати. Он је многима од вас, свакако, познат, јер је уважени Митрополит, око пола стољећа, присутан у православној јавности као познати православни теолог и духовник савременог доба. Многе његове теолошке студије и богословска дјела су преведени на српски језик и имали смо прилику да их читамо. Широм свијета познати професор православне теологије Високопреосвећени Митрополит Калист Вер деценијама предаје православну теологију на једном од најпознатијих универзитета на свијету на Оксфорду и многи православни студенти, сада већ архијереји, студирали су код њега. Велика нам је част што је он данас са нама и што нам је донио благослов старих хришћанских светиња из Велике Британије, јер је ова земља јеванђељским словом просвећена још у апостолско доба. Високопреосвећени Митрополит Калист Вер је Епископ Васељенске патријаршије и он, заиста, носи васељенску истину православља. Радосни смо што смо заједно на овој светој служби, што ћемо се заједно Богу молити и што ћемо моћи да чујемо његово јеванђељско, апостолско слово“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Благосиљајући сабране Високопреосвећени Митрополит Г. Калист Вер је, у свом поздравном слову, говорио о данашњем празнику, поучивши вјерне о смислу овог светог дана и изразивши благодарност Владици Јоаникију и цијелој Српској Православној Цркви на благослову да ових дана обилази светиње наше помјесне Православне Цркве и да на Успеније Пресвете Богородице служи Литургију у овој древној светињи.
“Велика је радост Ваше Преосвештенство, браћо и сестре у Христу, да сам овдје данас са вама и да дијелимо радост празника Успенија Пресвете Богородице у Пивском манастиру. Ово није моја прва посјета Србији и Црној Гори, али јесте моја прва посјета овом манастиру. На овај Велики Празник Свете Мајке Божије сјетимо се ријечи из Тропара овог празника: “Када си рађала Мајко Божија ниси изгубила своју девственост, а када си заспала ниси заборавила овај свијет.“ Ниси заборавила овај свијет! Уснуће Мајке Божије је раздвајање које и није раздвајање. Она је раздвојена од апостола зато што више није присутна са њима да са њима говори, да се са њима моли, али она и даље остаје блиска са апостолима и остаје блиска са свима нама кроз њено непрестано небеско молитвено заступање. Као што се каже у Кондаку овог празника: “Она бди над нама и она је увијек присутна са својом непоколебљивом надом“. И као хришћани треба да се сјетимо да никада нисмо сами. Никада нисмо сами јер увијек имамо Спаситеља Христа са нама. Нисмо сами не само што имамо Спаситеља Христа са нама него имамо и непрестано молитвено заступање његове Свете Мајке“.
“Света Мајка Божија се моли за цио свијет али се исто тако моли за све нас понаособ, за сваког од нас лично. И ви, у својим личним животима, исто можете то да осјетите у вашим срцима да се она моли такође посебно за сваког од вас. Као људска бића ми смо сви створени као посебни. И тако Света Мајка Божија за сваког од нас има своју посебну молитву и своју посебну љубав. У традицији Руске Православне Цркве и у другим помјесним црквама, не знам за Српску Православну Цркву, постоје двије посебне титуле за иконе Мајке Божије. Првенствено о Мајци Божијој говоримо као о “Радости свих оних који тугују“, а на другом мјесту говоримо о Мајци Божијој као “Неочекиваној радости“. И тако у свим вашим личним тугама нека Мајка Божија кроз своје молитве донесе свима вама радост. Једнако се и ја молим да Мајка Божија за овај велики празник свима вама донесе неочекивану радост. Често у нашим животима најбоље ствари које нам се десе су управо оне ствари које нисмо очекивали. И тако, нека Мајка Божија свима вама овдје данас окупљеним око овог Светог Празника донесе неко радосно изненађење“, поручио је Његово Високопреосвештенство Митрополит диоклијски Г. Калист Вер.
Током Литургије освештан је и пререзан славски колач. Домаћин овогодишње славе био је Милосав Ћаласан са племеницима. Он је дио славског колача предао Душану Пејовићу, који се обавезао да буде домаћин идуће године.
Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је, захваљујући свештенослужитељима из других Епархија и помјесних Цркава, који су учествовали у молитвеном сабрању и домаћинима, који су припремили братску трпезу љубави, бесједио о празнику Успенија Пресвете Богородице.
“Успеније Пресвете Богородице је, драга браћо и сестре, свијетао и веома радосан празник. Смрт Пресвете Богородице претворила се у радост за цијелу цркву Божију, за небо и за земљу. Пресвету Богородицу, послије њеног успенија, примио је у наручје њен син Господ и спаситељ наш Исус Христос, а све небеске војске и сви свети су је прославили. Она је добила удио највеће славе и стала је са десне стране свог сина, по пророштву Давидовом, Стаде царица с десне стране Теби одјевена у позлаћене ризе и преукрашена. Овај празник има значај свеправославни; ово је празник цијеле Цркве Божије. Овај празник показује да је Господ Исус Христос дошао у овај свијет ради спасења свих људи и свих народа на земљи, зато нам је велика радост да још једном поздравимо Његово Високопреосвештенство Митрополита Калиста и вјернике из Велике Британије, који су гости наше Цркве и нашег народа. За успомену за ову данашњу службу, данашњи празник и данашње заједничарење желимо да Вам уручимо на дар ово кандило које смо добили из Свете Земље да га запалите у Саборном храму гдје служите и гдје се Богу молите. Нека свјетлост овог кандила донесе радост и вама и нама. Амин Боже дај!“, казао је Преосвећени владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Потом је у манастирској порти одржана Успењска духовна академија, на којој се поздравним словом обратио проф. др Јован Делић. Празничну бесједу одржао је наш уважени књижевник, академик САНУ Милосав Тешић.
“Данас се у овој тробродној пивској светињи – посвећеној Успењу Пресвете Богородице, по чијим је унутрашњим зидним површинама одсликано 1260 квадратних фрескометара и чији је иконостас освештао Свети Василије Острошки – понавља оно што се почело славити још у шестом веку. То исто у њој самој чини се већ преко четири стотине пута, рачунајући да је она великим трудом херцеговачког митрополита Саватија саграђена у периоду од 1573. до 1586. Није у садашње доба баш лако појмити како је ова јединствена и чудесна богомоља изграђена у оно време у овако врлетном и у оно доба готово крајње неприступачном крају. Њеном задужбинару и његовим наследницима мало је шта погодовало, без обзира на извесну османлијску попустљивост и родбинске везе са потурченим великодостојницима српског порекла. Само тврда вера и чврсто уверење да се с њом као стожерним ослонцем може истрајати у злим и наопаким временима учинили су да се у једном светом здању, силом прилика скрајнутом од света, изразе у готово незамисливо високој мери организаторско-предузимачке, градитељске и уметничке способности једног реално поробљеног, неслободног народа“.
“Бивајући паљен и пљачкан, Пивски манастир истрајавао је са својом паством у вековима робовања и ратова, од којих се по својим страхотама и зверствима издваја Други светски рат. У току Пете офанзиве у лето 1943. од злочиначке фолксдојчерске Седме СС дивизије “Принц Еуген“ страшно је пострадао недужни пивски живаљ. Према уклесаним подацима изнад храмовних врата у селу Долима у Пиви је тада “на правди Бога“ свирепо одузет хиљаду деведесет четири душама. У Долима је – пише у једном сведочанству – “и сада лако видљива крводјелница која је у вријеме покоља и топлине крв расточила у дна долина“. Над том живом графиком од чедне крви Пивских новомученика као да се слути она слика из песме “Дола“ Архиепископа и Митрополита Амфилохија. Удаљујући се од света који је и даље препун Сатаниних посленика, ка небеској новојерусалимској будућности упућују се, дакле, Пивски новомученици, а пут их – уз утешитељске Христове речи: “Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ – води и кроз ову Божију станицу, кроз пивско Успење Пресвете Богородице“, рекао је, између осталог, у својој бесједи академик Тешић.
У програму академије учествовали су хор “Светог Владике Николаја Српског“ из Кикинде, КУД “Пива“, гуслар Здравко Кнежевић и Реља Ћаласан, солиста на гитари.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
