Саопштење Епархије црногорске-приморске
Сведоци смо данас једне за Црну Гору нечувене појаве: ђаци и студенти Црне Горе, одазивајући се зову ослобођене савести, достојни својих предака, уче своје професоре и главаре "познанију права", показујући им живи пример традиционалног црногорског чојства и јунаштва, о којима им ови само музејске приче причају.
Потресени најновијим геноцидним дивљањима шиптарских терориста на Косову и Метохији, подгорички и никшићки средњошколци, пуна срца и немирна духа, искорачили су из сумрачних пећина данашњег црногорског школства ка светлом небу слободе, која речима и делима мира сведочи истину и спасава, макар и само тако, душу своју. Забринути за опстанак свога рода и државе на Косову и Метохији, ђаци и студенти црногорски устали су слободно, смело и одговорно против завере ћутања са којом косовско-метохијску крваву збиљу не само ових дана већ и читаве протекле деценије игноришу црногорски политички званичници.
И док, на његошевском трагу, црногорска младост хита да "послуша Божју литурђију и да води молитвено коло око цркве", знајући да је то "тамјан свети јунацима" овога времена, да то љубављу и савешћу "гвоздени срца у момцима" данашњим, ђачки старатељи из Министарства просвете и они други из школских управа, већином у служби режимске политике, уз грају прорежимских медија, у хору оживљавају опробани комунистички "говор мржње" и оптужују свештенство Христове Цркве за тобожње манипулисање децом.
Након ове психолошке припреме, њима су се јуче у крњој Скупштини придружили и поједини режимски посланици, нападајући безочно Митрополита Амфилохија и клир Епархије Црногорско-приморске, поред осталога, и за једну такву манипулацију. Док крв хришћанска на Косову и Метохију поново вапије небу и док још увек тињају згаришта спаљених хришћанских светиња, нико од поменутих гласноговорника не помиње косметске ране него је прегао да, у препознатљивом маниру, "мрске попове" оптужи за сва зла свога корумпираног света. Сви ови букачи заједно то чине у бесу што нису у стању да и црногорске младе спутају, као што им успева са многим одраслима, што не могу да им уста запуше и очи затворе и срце својим хедонизмом окамене, да не виде и не чују и не осећају те да у храмове Божије не одлазе и молитве Богу саборно не приносе за спас свога покланог и попаљеног народа. Црногорце на Космету они већ одавно не помињу, иако су прве жртве и у погрому од 1999. године, и у овом данашњем биле из Никшића и из Андријевице.
Такви и не маре за хиљаде досадашњих жртава ни за ране преживелих ни за њихове срушене домове и уништену имовину и, изнад свега, не маре за спаљени манастир Светог Јоаникија Девичког (пореклом Зећанина) код Србице, нити за запаљени храм Пресвете Богородице, (заштитнице црнојевићке) у Призрену, као и за осталих 30 од укупно преко 150 огњем сажежених и разорених светиња православних од доласка Међународне заједнице на Косово и Метохију 1999. године. Уместо да глас дигну против нечојства и нејунаштва шиптарских терориста, поједини црногорски просветари и политичари ето, оптужују Цркву Православну у Црној Гори, кивни на њу због тога што их је препознала.
Млади Подгорице, Берана и Никшића и осталих црногорских градова својим достојанственим протестима показали су да омладина још увек непоколебиво остаје најбољи и најлепши део Црне Горе, у коме је нада опстанка хришћанског Косова, али и саме, толико угрожене Црне Горе. Препознавши у сведочењу Цркве своје лице и истину и љубав, верну до смрти, подгоричка младост похрлила је сама к храму Васкрсења Христовог, да се надахне његовим силама и надом просветли таму духовну својих запрепашћених учитеља и главара, дозивајући, у своме чистом срцу и њих на светлост.
Зар је свештенство требало да се придружи онима који 60 година терају децу од Цркве? Не, оно је и овде остало послушно речи Христовој: "Пустите децу и не браните им да долазе к Мени!"
Оно што су деца учинила у Подгорици, Никшићу и осталим црногорским градовима свима нама улива наду да ће и свете косовскометохијске земље и Црне Горе и Србије бити докле год буде било такве младости, погнуте пред Богом и усправне пред људима.
СЛУЖБА ЗА САОПШТЕЊА ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ