Његова Светост Патријарх српски писмом се обратио званицама међународних институција поводом кршења верских слобода у БЈР Македонији
Његова Светост Патријарх српски Г. Павле и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, поводом терора над јерархијом, свештенством, монаштвом и вернима аутономне православне Охридске Архиепископије, упутили су писмо господи др. Вилијаму Вендлују, генералном секретару Светске конференције религија и мир, амбасадору Канцеларије за међународне верске слободе у Стејт департменту САД, господину Ђону В. Ханфорду III, извршном директору Комисије САД за међународне верске слободе и Рабину Артуру Шнајеру, председнику Фондације апел савести, у коме између остало стоји:
"Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа за потребу да изрази своју забринутост и запрепашћење услед трагичних збивања, оркестрираних против јерархије, свештенства, монаштва и верних аутономне православне Охридске Архиепископије, на чијем је челу Његово Високопреосвештенство Митрополит велеско-повардарски Јован, од стране званичних установа и медија у Републици Македонији. По овом истом питању, у прилогу Вам достављамо обавештење за штампу Информативне службе Српске Православне Цркве од 21.02.2004. године о паљењу Манастира св. Јована Златоуста код Битоља, линчовању двеју монахиња, конфисковању богослужбених предмета и очигледном нападу на животе архијереја. Ови немили догађаји уследили су после хапшења и задржавање у затвору митрополита Јована услед наводног „изазивања националне, верске и расне мржње и верских подела“.
Мора се истаћи, да је Српска Православна Црква, као надлежна, и отуда свеопште призната регионална мајка Црква, обновила постојање некадашње Охридске архиепископије, како би поново увела канонски поредак и норме међу православне вернике у БЈР Македонији. Намера Српске Православне Цркве није била, нити је, да успоставља Српску Православну Цркву, или њену грану у Републици Македонији, нити, пак, да гуши слободу верског изражавања припадницима самопроглашене „Македонске Православне Цркве“. Међутим, као што свако има непорециво право на верско самоопредељење, то исто право се мора једногласно допустити и онима који желе да буду у општењу са канонским Православљем, што, нажалост, није случај са „Македонском Православном Црквом“. У овом контексту морамо нагласити да jе Српска Православна Црква увек спремна да води разговоре с „Македонском Православном Црквом”, упркос многих већ потписаних договора–иначе нарушених од стране те Цркве.
Даље, бојимо се да се постојање „Македонске Православне Цркве“ не злоупотребљава зарад политичког манипулисања и неговања опортуног национализма. Ово је сасвим очигледно у недавној изјави македонске Скупштине у којој се даје подршка „Аутокефалној Македонској Православној Цркви“. И док не поричемо њихово право на постојање, у ма каквом виду се одлучили да постоје, доводимо у питање њихово право да искључују са списка постојања свештенство, верне и имовину Аутономне Охридске архиепископије. Таква искључивост има као очигледне и трагичне последице нехумани прогон и потпуно порицање верских права Аутономној Охридској архиепископији, а уз то, доводи у питање основна људска права свештенства и верних, као што је право на постојање, слободу кретања, слободу изражавања, слободу вршења богослужења, слободу на власништво.
Зато, ми, уз најдубље поштовање, позивамо представнике поменутих међународних организација да, у непристрасном својству посматрача и известиоца о међународним кршењима верских слобода и људских права, отпочну директно и темељно истраживање овог неподношљивог, и сада већ напетог стања у БЈР Македонији. Уз то, морамо нагласити да је за нас ово хитно, с обзиром на сурову природу ствари и на настављене претње животима и имовини архијереја и припадника Аутономне Охридске архиепископије", наглашава се у писму Његове Светости Патријарха српског Г. Павла.
