Свети Цар Константин у историјском и креативном памћењу
У сарадњи са Епархијом нишком, а добротом и гостољубљем Епископа нишког г. Јована, Академија за уметности и консервацију СПЦ одржала је међународни научни скуп на тему "Свети Цар Константин у историјском и креативном памћењу", у суботу 3. новембра 2012. године у нишком Светосавском дому.
Пре научног скупа, у Саборном храму града Ниша, на дан молитвеног сећања свих упокојених у нади на Васкрсење и Живот вечни, Преосвећени Владика Јован служио је свету архијерејску Литургију. Његовом Преосвештенству саслуживали су, поред свештенослужитеља при Саборном храму, и протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, декан Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, и пречасни презвитер др Жељко Ђурић, професор на Академији.
Лик светог равноапостолног цара Константина у родном му граду у суботу је научним Симпосионом представљен Нишлијама у једном новом светлу. Радни део сабрања отворен је беседом Епископа др Јована, председника Савета и професора Академије, и поздравним словом декана Академије протојереја-ставрофора проф. др Радомира Поповића. Научним радовима на одређене теме о цару Константину представили су се истакнути истраживачи Србије, Русије и Италије.
У свом поздравном слово Епископ нишки Јован је изразио топлу добродошлицу свима учесницима скупа, али и професорима и студентима који су у суботу дошли у Ниш, а затим је анализирао догађај јављања Крста Константину Великом у контексту Часног Крста. Овом приликом Владика је представио пројекте Епархије нишке везане за прославу јубилеја Миланског едикта у овој и наредној години.
У уводној речи протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије, нагласио је да је овај научни скуп шести по реду и да су на претходним скуповима говорили еминентни живописци, иконолози и историчари уметности из Грчке, Русије, Америке, Енглеске, Италије и Француске. Академија на овај начин жели да допринесе развоју савремене црквене уметности у контексту богословља и историје уметности.
У оквиру прве сесије модератор је била др Ивана Кузмановић Нововић. Први говорник био је др Миша Ракоција, из нишког Завода за заштиту споменика културе, на тему Константин Велики и Ниш (у освиту нове европске цивилизације). У свом реферату он се осврнуо на градитељство из доба цара Константина у Нишу, затим је описао археолошке доказе о раном хришћанству у Нишу и приказао је својеврсни историјат Ниша као родног града Цара и као ранохришћанског мартиријума.
Ариjадна Воронова, са Православног Свето-Тихоновског универзитета, из Руске Федерације, говорила је на тему Градитељска делатност светог цара Константина Великог; Континуитет античке традициjе и стварање нове архитектуре, кад је описала цркве које је Константин изградио у Риму, Триру и Палестини. Др Ивана Кузмановић Нововић, са Факултета примењених уметности, из Београда, изнела је тему Уметност на тлу Србије у доба Константина Великог, са описом артефаката из тог периода. Мр Олга Шпехар, са Филозофског факултета у Београду, поднела је реферат на тему Крстообразне цркве на Балкану: рецепција константинијанског плана током касне антике (IV-VI век).
Мр Маја Живић, из Народног музеја у Зајечару, имала је реферат Допринос разумевању иконографије царског лова на основу новијих археолошких открића у Ромулијани. Др Светлана Пејић, из Републичког завода за заштиту споменика културе, из Београда, говорила је на тему Свети цар Константин у српском средњовековном сликарству – преглед и особености појава. Она је анализирала фреску цара Константина и свете Јелене кроз периоде и нагласила да не постоји самостална представа цара Константина. На крају свог реферата изнела је и тезу о сарадњи Руске и Српске Цркве у доба Лонгина који је насликао житијску икону. После овог излагања отворила се дискусија на различите теме у којој су учествовали Владика, говорници и слушаоци.
У другој сесији модератор је био др Жарко Петковић. Прва је реферисала мр Бранка Вранешевић, са Филозофског факултета у Београду, на тему Пропаганда и идеологија цара Константина Великог на примеру Константиновог стуба у Цариграду, уз разматрање о томе коме је била посвећена статута на стубу уз приказ идеалних реконструкција. У дно стуба стављане су реликвије, а статута на стубу у Цариграду била је хришћанска противтежа паганском Риму. Затим је мр Горан Јанићијевић, са Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, из Београда, говорио на тему Прилог проучавању Константиновог славолука на основу иконолошког метода Ервина Панофског. Ово је био оглед о могућностима одржавања датог метода у вези са применом на артефактима, уз коришћење компаративног принципа.
Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у својству декана Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у Београду говорио је на тему Константин Велики и Ликиније – савладари и противници. Користећи као главни извор Јевсевија Кесаријског нагласио је опис мишљења римских владара III и IV века о хришћанима. Др Жарко Петковић, са Филозофског факултета у Београду, реферисао је на тему Младост Јулијана Апостате: између династичких обрачуна и христолошких расправи, уз анализу Диоклецијановог и Константиновог периода владавине са нагласком на последицама са којима се сусрео Јулијан Апостата. Користећи опсежне детаље из извора, говорник је направио и психолошку анализу овог владара.
Реферат јереја др Зорана Ђуровића, са Института Августинијанум у Риму, био је на тему Константин Велики у списима блаженог Августина. Ђакон мр Ивица Чаировић говорио је на тему Часни Крст у англо-саксонској поезији уз акценат на две поеме Сан Крста и Јелена. Др Жељко Ђурић, професор на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, излагао је на тему Медији, икона и комуникација.
Извор: Академија СПЦ за уметности и консервацију
