Мисионарски рад Светосавског звонца

Руководећи се речима Светог Владике Николаја: ”Вера нам треба да бисмо се могли надати, нада да бисмо могли живети, а љубав да бисмо могли као културан народ живети”, Светосавско звонце се одазвало позиву Српске парохијске школе у Лестеру (Енглеска) и узело учешћа у манифестацији посвећеној очувању српског језика, културе и вере одржанe под називом ”Очувајмо српске школе”.

Са благословом Епископа бачког г. Иринеја, члана Светог Архијерејског Синода задуженог за рад Информативно-издавачке установе СПЦ, и надлежног Епископа британско-скандинавског г. Доситеја, Редакција Звонца је од 12. до 17. новембра о. г. обавила значајно мисионарско дело.

Током ове недеље Звонце је обишло српске школе које похађају деца из градова средње Енглеске: Лестера, Корбија и Дарбија. Приликом тих посета организоване су радионице српског језика, историје, веронауке и глуме.

На завршној вечери ове манифестације, која је одржана 17. новембра у препуној свечаној сали хотела ”Тромеђа”, Светосавско звонце је са ученицима ових школа приредило академију. Уводни део програма припао је малим Српчићима који су са протиницoм Драгицом-Секом Стокић отпевали химну Светом Сави. У наставку је Лука Зеленовић одрецитовао ”Здравицу”, а фолклор ”Тромеђа” представио се ”Играма из Србије”. Кроз занимљиве приче и рубрике Светосавског звонца присутне је провела главни и одговорни уредник гђа Радмила Мишев, а глумац Тихомир Арсић је извео монодраму Светосавског звонца: ”Ми смо њихови потомци”. Завршни део програма, под управом наставнице Силване Галић, протекао је у рецитацијама Александра Кончаревића: ”Пардон” као и Емилије, Нађе и Маје: ”Представљање”, а своје глумачке способности премијерно, пред својим родитељима и сународницима, показали су ђаци из Корбија кроз игроказе: ”Десет љутих гусара” и ”Јежева кућица”. На крају вечери, парох Дарбија протојереј-ставрофор Радмило Стокић обратио се присутнима пастирским поукама и порукама.

У организацију ове дивне манифестације уложен је велики труд чланова Удружења СЧП, наставника, ђака и њихових родитеља, а Звонце посебно захваљује својим домаћинима проти Радмилу Стокићу и српским хотелима ”Тромеђа” и ”Равна Гора”.

Оно што је на нас оставило посебан утисак јесте хвале вредан рад учитељица, наставница и професорки, како у Лондону  тако и у осталим местима.

Преци данашњих ученика су подизали школе да се деца не би одродила. Завет предака испуњавају свештеници и просветни радници са много труда, знања и љубави. Захваљујући њиховом подвижничком раду, најмлађи знају материњи језик, писмо и историју Отаџбине.

Димитрије Стикић