Зимски омладински сабор у Индијани

У манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу крај Саут Бенда, на северу Индијане, одржан је од 13./26. до 17./30. децембра 2012. године други годишњи Зимски омладински сабор Новограчаничко-средњезападно-америчке епархије. Неколико десетина средњошколаца (око 2/3 из чикашког краја и 1/3 из Индијане) и одраслих, који су се старали о њима као њихови свештеници, учитељи, васпитачи и кувари, ових дана као да су дисали једним плућима и били једна велика породица.

Без икаквог преувеличавања и патетисања, сви учесници овог незаборавног сабора били су њиме одушевљени, те када је у благо, осунчано недељно поподне дошло време за опраштање и растанак, остао је у душама свих жални утисак како је све превише брзо прошло и како је могло и дуже да потраје.

Програм Сабора, који је осмислило Одељење за омладину Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, на челу са свештеником Драганом Петровићем и његовим сарадником, јеромонахом Серафимом (Балтићем), био је веома богат и садржајан. Обиље зимских игара и активности на снегу било је испреплетано разним духовним садржајима. Предавања на богословске теме: 1) Ко је Бог? 2) Ко је Исус Христос? 3) Шта је јеванђеље? и 4) Ко је човек? - одржали су свештеници Марко Матић и Драган Петровић, јеромонах Серафим, као и ђакони Николај Костур и Марко Бојовић.

Отац Саша Недић је говорио на тему Зашто је дивно бити Србин – Православац. Гђе Мира Анђелковић и Вики Петрић-Дорси говориле су о историји Кола српских сестара у старом крају и Америци, као и о потребама и идејама за садашњост и будућност. Гђа Гордана Трбуховић је младима причала и приказивала кратке филмове о опасностима употребе дроге и алкохола. Гђа Биљана Бојовић и гђица Дајана Дагер училе су омладинце певању божићних песама светог владике Николаја и божићног тропара.

Једну од главних радости деци и свима нама пружили су г. Драган и гђа Боса Суљић својим часовима шарања јаја воском и бојама. Својом великом љубављу и ентузијазмом подстакли су и охрабрили децу да се са много пажње посвете овој дивној и древној традицији наших предака, која нас је све учинила ближим њима, а истовремено нам и избистрила свест да се наша Црква не сећа Васкрса само једанпут годишње, него сваке недеље, као и да је Васкрсењем Христовим прожет и осмишљен сав наш живот и сваки његог дан. Била је то и идеална активност у окружењу бајковите зимске, манастирске идиле, уз топао чај и након исцрпљујућих зимских игара и дубоких предавања која подстичу на размишљање. Резултати су били фасцинантни – сва јаја могла су отићи на неку изложбу и открила су нам колико је у нашој деци маште, дара и умећа.

Четвртак вече је било намењено разговору на разне пастирске теме са свештеницима, при чему су омладинци имали потпуну слободу у постављању питања. Млади црквени пастири, иако по својој скромности и самокритичности не би волели ово да чују, још једном су показала дар да говоре језиком младих и буду део њих, а опет да буду њихови ненаметљиви и снажни ауторитети, са неисцрпном љубављу и даноноћним бдењем над њиховим душама.

У петак увече је одржано вече поезије, на којем се чуло много и мудрих и шаљивих, и дирљивих и разгаљујућих речи и стихова, те је било и суза и смеха. Од самога почетка, својим свесрдним учествовањем у свима овим активностима, омладинци, предвођени њиховим мало старијим васпитачима – као узорном и брижном старијом браћом и сестрама, развејали су предрасуде које, понекад, ми одрасли гајимо – како су данашњи млади жељни само забаве и уживања. Они су нам, наиме, на делу показали да су и пуни живота, радости и здравља, како и приличи њиховом добу, али и да су гладни и жедни духовне хране и пића, да су жељни истине, смисла и пуноће живота.

У кухињи је по цео дан бдила куварица Нада, а на смену су јој помагали њен супруг Љубиша, попадија Весна Петровић (која је непрестано била на услузи где год би и кад год би затребало), као и неке од девојака, тако да су омладинци, уз њену разноврсну, здраву и укусну посну храну и пиће, могли још једном да се увере да пост није мучење тела, него радост и олакшање и за тело и за душу.

Разноврсност црквених служби и молитава имала је за циљ да наше омладинце упозна са богослужбеним богатством наше Цркве, са њеним дневним и седмичним молитвеним кругом, посебно са службама са којима су се досад ређе сретали, као и са значајем кућне молитве. Тако је већ прве вечери служена Полуноћница, следећег дана су, изјутра, у свакој од три гостинске куће у којима су учесници били смештени, читане Јутарње молитве, па послеподне 9. час. У петак смо ујутро служили 3.час, а увече, опет по кућама, читали Вечерње молитве. У суботу смо служили акатист ”Слава Богу за све”, а увече бденије, током којег су се сви исповедили. Иако су многи први пут присуствовали овој служби, која је потрајала преко три часа, динамика и лепота службе, а посебно надахнуто и полетно појање, учинили су да време пролети и да се са узбуђењем дочека последњи дан Сабора, света недеља и света Литургија као врхунац и испуњење свега.

Пред почетак Литургије отац Драган је у име свих учесника Сабора подарио мати Макрини, као представници свег њеног сестринства, један диван, бели напрсни крст из Витлејема. При томе је рекао следеће: „Велику благодарност сви дугујемо дивним монахињама, на челу са њиховом младом игуманијом мати Макрином, које су широм отвориле врата своје светиње и својих срца. Иако не све време присутне међу нама, сви смо осећали њихово непрестано молитвено присуство и љубав, као мајки свих. Ускративши себе блажене монашке тишине и мира, омогућиле су нама да се напојимо и надахнемо са њиховог духовног врела.”

Цела литургија, у којој је пуна црква активно учествовала певањем и служењем, била је живо искуство у времену ванвременог Царства Божјег, крунисано светим причешћем, када су блискост и јединство учесника Сабора, којима је одисао сваки његов тренутак, коначно освећени Телом и запечаћени Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Након свете Литургије омладинци су повезали мати Макрину врпцом у бојама српске тробојке, честитајући јој празник Материце, а она им је подарила пригодне пакетиће. Уследио је празнични ручак и преузимање довршених ишараних и обојених јаја уз певање познатих песама са Косова и Метохије и писање писама косовским и метохијским омладинцима, јер ће се сав приход од продаје јаја заједно са писмима уручити њиховим тамошњим вршњацима. На самом крају, омладинци су предано и пажљиво почистили сваки делић просторија које су користили и вратили их у стање у ком су их и затекли.

Све у свему, имамо заиста дивну омладину, Богу слава и хвала. Били смо задивљени њиховом бистрином, добротом и лепотом, њиховим међусобним братским и сестринским односом, њиховим кућним, породичним васпитањем и поштовањем за старије и свештенство, њиховим страхопоштовањем према Цркви и Богу, њиховом спремношћу да послушају, жртвују се и помогну, те њиховом брзином напредовања у вери и капацитетом да за тако кратко време толико новог усвоје. Зато свима нама који утичемо на њихов одгој и развитак, па и нама у епархијском Одељењу за омладину, остаје за размишљање – да ли довољно улажемо у њих, да ли им довољно пружамо током целе године, а не само два пута годишње, и колико би се тек они могли развити и узрасти када бисмо им дали и више. У сваком случају, и њима и њиховим родитељима и њиховим свештеницима и црквеним заједницама хвала за све и нека их Господ и Његова Пресвета Мајка чувају од свакога зла, а нама подају љубави, мудрости и снаге да им помогнемо да буду светлост и со свету, да буду истинска чеда Божија и Његове слике и прилике.

Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка