Отворена трибина у част Радослава Грујића

На Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у среду, 27. фебруара 2013. годинe, у 18 часова, наставила је са радом трибина која носи име професора Радослава Грујића (1878–1955), познатог  српског богослова, историчара и дописног члана Краљевске академије наука; утемељивача и првог управника Црквеног музеја, садашњег Музеја Српске Православне Цркве у Београду.

Главни иницијатори за покретање, тачније за наставак са радом ове трибине основане пре неколико година, били су студенти Академије који су заједно са  професорима Академије и ученицима Богословије Свети Сава испунили салу до последњег места. Они су предложили и списак предавача чија би предавања желели да чују сваке друге среде у месецу током ове академске године.

Са благословом декана Академије протојереја-ставрофора проф. др Радомира Поповића, трибину је отворио професор Академије мр Предраг Миодраг најавивши првог предавача - др Светлану Пејић из Републичког завода за заштиту споменика културе и проф. Историје уметности на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Тему предавања Тајна вечера - предложак и интерпретације ауторка је обрадила на врло занимљив и оригиналан начин. Видео презентација наведених примера из историје српске средњовековне уметности из Студенице, Свете Софије Охридске, Светог Николе Дабарског и др. допринела је пластичности предавања. Предавач је показао завидан ниво познавања и владања овом сложеном материјом, минуциозно улазећи у танане уметничке и богословске аспекте представе Тајне вечере у наведеним примерима. Промишљањем на сложена питања као што су: представа једне ,,хлебне погаче“ (Света Софија Охридска) и трију хлебова (у осталим примерима); затим представом само једанаест апостола за округлом трпезом, заједно са Јудом; присуством у композицијама апостола Петра, првог са десне стране Спаситеља, затим и апостола Павла, у центру једне представе, и другим интересантним детаљима, Светлана Пејић се дотакла неких кључних и омиљених тема код историчара уметности, али и код теолога. То су питања квасних и бесквасних хлебова, затим питање апостолског прејемства и старешинства међу апостолима, што имлицира и тему апостола Петра као првог међу једнакима (primus inter pares). Предавач је понудио прихватљива решења постављених питања. Одговори на питања публике и учешће у дискусији студената и професора дали су предавању ноту интерактивности и допринели његовој живости и животности.

Предложено је да један од наредних предавача буде наш познати историчар уметности Аника Сковран. Њено огормно искуство, посебно пример измештања, скидања, а потом конзервације и поновног постављања живописа у цркви пресељеног манастира Пиве било би веома корисно за наше студенте, будуће конзерваторе, али и за врло широки круг заинтересованих студената, професора и посетилаца наше трибине.

М.П.

Извор: Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију