Дионисије Ареопагит: живот – дело – утицај

Беате Регина Зухла: „Дионисије Ареопагит: живот – дело – утицај“

Беате Регина Зухла, професорка философије на универзитету у Гисену, изучава већ три деценије списе Светог Дионисија Ареопагита, односно Corpus Dionysiacum Areopagiticum који сачињавају четири списа – „О божанским именима“, „О небеској јерархији“, „О црквеној јерархији“, „Мистичкo богословље“ и десет посланица упућених Гају, Доротеју, Сопатеру, Поликарпу, Демофилу, Титу и Јовану Богослову.

Реч је о научном уводу у живот, дело и рецепцију списа овог светитеља, о једној иреничној личности на прелому епоха и преображају парадигми богословске рефлексије између новоплатонистичке философије и хришћанске духовне философије у 5. веку. Тај програматички спој Ареопагитових списа ауторка спреже у наслов који их обједињује - summa philosophiae et simul theologie perenis.

Језгро Зухлиних анализа чини реконструкција философске теологије (Псевдо-)Ареопагита са кључним питањем, како се апсолутна трансцендентност Бога саодноси са Откривењем и како Једно (hen) и Мноштво могу напоредо бивати. Ауторка види и смешта Ареoпагитово дело у вишеслојна струјања неоплатонистичких школа, које готово све имају надахнуће у Платоновим дијалогу „Парменид“. Две начелне позиције тог дијалога су да„несазнативост Бога“ и „бивствујуће Једно (hen)“ воде Ареопагитовом разликовању двају начина богословског познања – тзв.  негативном (апофатичком) и позитивном (катафатичком) богословљу. Ауторка испитује не само сложено питање ауторства, већ залазећи у дух епохе и његов контекст, као и густо шипражје догматских контраверзи између хетеродоксије и ортодоксије, опсежно извештава и о Ареопагитовим савременицима.

У поглављу о рецепцији Ареопагитовог дела ауторка двоји између „грчког Истока“ и „латинског Запада“. Следи поворка тумача и коментатора почев од Јована из Скитипоља и Св. Максима Исповедника до Јована Скотуса Еруигене, Хуга од Санкт Виктора, Томе Аквинског и Мирсилија Фичина – да споменемо само најпознатије - о чијим мишљењима ауторка подробно пише и упућује на философско-теолошку битност теза Св. Дионисија Ареопагита. У кључним поглављима - онтологија, гносеологија, етика – ауторка анализира целокупни Corpus Dionysiacum Areopagiticum настојећи да их, сходно схеми класичне метафизике, систематизује и понуди аргументативно читање Ареопагита као философа, о чему ће бити речи у завршном поглављу насловљеном „Философија и богословље“.

У поглављу „Ликовна уметност и књижевност“ ауторка износи примере Ареопагитовог непосредног утицаја - с једне стране, на сликара Анзелма Кифера и на књижевника Хуга Бала, једног од оснивача дадаистичког покрета. Посебност ове студије се састоји не само у јасном дуктусу Зухлиних аргумената, већ и у опсежној интернационалној библиографији („Forschungsstand“) по питањима која се односе на велико, али надасве сложено философско-богословско дело Светог Дионисија Ареопагита.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен