Митрополит Амфилохије: Подгорички храм је наш принос хришћанској култури и цивилизацији

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије казао је да је Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици никао у тешком времену.

„Та тешка времена су овај престони град данашње Црне Горе пратила кроз сву историју, од древне Диклитије, па онда редом, до данас“, рекао је Владика на конференцији за новинаре коју је данас у Подгпорици организовала Митрополија црногорско-приморска поводом предстојеће прославе 1700 година Миланског едикта и освећења подгоричког Саборног храма.

Он је рекао да су на овом простору биле и постојале хришћанске светиње од апостолских времена, од појаве хришћанства на овим просторима. „Те светиње су биле управо ту око оног мјеста гдје је никао овај величанствени храм, од апостола Павла и апостола Тита, а нарочито од трећег и четвртог вијека, то јест од времена великог цара Константина“.

„Управо на том освештаном простору је израстао овај храм Христовог Васкрсења, као наш принос, принос народа Божјег овога мјеста васкрсломе Христу и у исто вријеме као принос Црне Горе свјетској хришћанској култури и цивилизацији“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да је подгорички храм представља синтезу црквене архитектуре истока и запада. „Тако је овај храм саборни и по том неком свом васкрсавању кроз њега свеукупног културног и духовног наслеђа овог поднебља и овог мјеста. Онај ко буде проучавао храм видјеће шта све није у њега уграђено, какви све орнаменти нијесу пронађени и поново васкрсли, и споља и у унутрашњости храма“.

Митрополит Амфилохије је новинарима показао реплику Подоричког дискоса познатог у науци као „Подгоричка чаша“, који је у 19. вијеку пронађен на остацима древне Дукље, а сада се чува у Ермитажу у Санкт-Петербургу. Он датира управо из времена Светог цара Константина.

„Не ради се ни о каквој чаши већ о литургијском дискосу. Кроз овај храм и овај дискос је васкрсао и постао познат у читавој васељени“, рекао је Митрополит црногорско-приморски и најавио да ће он бити поклон православним патријарсима и архиепископима као успомена на чин освећења храма.

Владика је посебно заблагодарио свима који су се уградили у овај храм кроз прилоге – од архитеката, мајстора, сликара и вајара из свих крајева „одавде до Београда, Екатеринбурга, Санкт-Петербурга, Јерусалима, Вороњежа, Лвова“.

„Оно што мене највише дира, морам да признам, то је сиротињска лепта која је уграђивана у храм. А таквих је безброј“, рекао је Владика и навео примјере пензионера са малим примањима и радника подгоричких и других предузећа који су редовно од својих малих мјесечних примања издвајали финансијска средства за градњу храма.

Владика је рекао да је Влада Црне Горе у старту градње храму приложила 1 725 000 ондашњих марака. „Влада је и сада поново притекла у помоћ, не само оснивањем одбора за прославу и освећење храма. Исто тако и градоначелник Подгорице Миомир Мугпоша. Имали смо у своје вријеме, као што знате, и одређених трвења између Главнога града и Митрополије, међутим, овај храм очевидно, поред осталих чуда чини и то чудо, и то и јесте његов смисао, да обједини и помири људе, да их збратими“.

„То је смисао свих храмова. Храм је управо тако грађен и тако се он и освећује“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је посебно нагласио помоћ у градњи храма коју су пружила Министарство вјера и предузећа из Србије, као што су М-тел, Дунавосигурање, НИС, Железнице Србије, као и помоћ наших исељеника из Америке.

„Око шест милиона евра је до сада утрошено у градњи овога храма“, казао је Митрополит Амфилохије.

Владика је рекао да се на свечаност освећења храма очекује долазак црногорских државних званичника и званичника из региона, представника других хришћанских цркава и традиционалних вјерских заједница, дипломата, научних, културних, и политичких посленика.

Он је рекао да ће освећењу храма присуствовати и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је храму приложио 50 000 евра.

„Занимљиво је да сада много туриста обилази храм и многи од њих питају из ког је вијека. То ми је најдрагоцјенија похвала“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска