Саборни храм – радост вјекова

Храм је површине 1.270 кгадратних метара, колико има и његова крипта, висине 41,5 метара, са седам позлаћених крстова, прилог црногорских племена и 17 звона пристиглих из ливнице „Вера“ из Вороњежа, братске Русије. Једно од њих тешко је 11 тона и највеће је на Балкану. На звону пише да га прилаже народ Црне Горе, Боке и Приморја. Ту је и централни полијелеј (лустер са свећама) од 1.200 килограма и пречника девет метара. Највећи је у Европи и урађен је у украјинском граду Љвову, по уметничком нацрту протојереја ставрофора и заменика старешине храма Драгана Митровића, који је урадио и пројекте иконостаса, подног мозаика…

Саборни храм је највећа црква у хришћанству која је осликана у фреско техници! Заслуге за тај подвиг припадају јеромонаху Лазару Стојковићу, Милошу Јанићијевићу Рашком, Анастасију Радовићу, Дамиру Младеновићу, Гаврилу Марковићу, Борису Маркушу, Вуку Дабетићу, Николи Радовићу, Лидији Тијанић, Раду Сарићу и монаху Гаврилу.

- После осам векова од осликавања Сопоћана, који су део светске културне баштине, први пут имамо храм осликан са позлатом на фреско-малтеру каже Милош Јанићијевић Рашки. То је важна чињеница и до тога не би дошло да није било митрополита Амфилохија, који је инсистирао на фреско техници.

- Све ово што смо урадили трајаће вековима. Овде је васкрсао фрескопис као ликовна техника додаје Борис Маркуш.

Ту је и свештеник Предраг Шћепановић, кога смо затекли како даје савете неимарима који приводе радове крају.

- Богу хвала, нашем поколењу је пало у део да гради овако леп и величанствен храм. Доласком високопреосвећеног митрополита Амфилохија 30. децембра 1990. године, у Црној Гори је почела свеобухватна духовна обнова храмова, али и душа људских. Јер, како то лепо рече митрополит, не градимо ми храм, већ храм гради нас. А овај подгорички, најлепши је дар Црној Гори и Европи за 1.700 година од Миланског едикта.

Камен темељац за изградњу храма 9. августа 1993. поставила су три патријарха, васељенски Вартоломеј, српски Павле и московски Алексије. Изградњу храма почетком деведесетих здушно су помогли Влада Црне Горе, премијер Мило Ђукановић и Момир Булатовић, који је у то време обављао највеће државничке послове. Од тада до данас уложено је близу шест милиона евра, а број приложника повећао се на неколико хиљада!

- Подгорица је град мученик, који је 72 пута бомбардован, који је после рата 46 година носио туђе име и туђе рухо и управо када јој је враћен древни назив кренули су радови на храму подсећа свештеник Шћепановић. Од средњег века наовамо нигде нема толико камене пластике, уметничких детаља, као што је уграђено на нашем храму. Отац Драган Митровић сачувао је предања Зете, Приморја, Црне Горе, почев од хришћанске Дукље, па до Михољске Превлаке, Градине Мартинићке, прероманике и романике и све то верно пренео. Цела доња основа храма је од мегалита, грубог камена, који су неимари на лицу места обрађивали.

Док се на прелепој православној богомољи радови приводе крају, почасни одбор, који је формирала Влада Црне Горе за обележавање овог највећег духовног сабора, показао је спремност да цео догађај прође како доликује.

Велиша Кадић

Извор: Новости

Мозаик Христовог Васкрсења, који је урађен изнад улазних врата највећи је у храмовима СПЦ, јер покрива површину од 59,5 квадратних метара. Оно је дело вредних руку професора Лазовића из Београда и његових студената са Ликовне академије. Урађен је по пројекту познатог уметника Косте Брадића, такође из Београда.

После двадесет година градње, освећење Храма ће обавити патријарх васељенски Вартоломеј са московским патријархом Кирилом, српским Иринејом, јерусалимским патријархом, архепископима кипарским, пољским, чешким, албанским и представницима свих помесних православних цркава.

Саборни храм Христовог Васкрсења после, две деценије градње, никао је на Момишићима, некадашњем метоху Хиландара, у Подгорици и биће освећен 7. октобра.

Подгорица је била једини главни град у Европи који није имао саборни храм. А овај што је добила, јединствен је по својој архитектури и лепоти. Подсећа на богомоље из времена великих хришћанских царева који су подизали и дичили се оваквим здањима. Дело је архитекте Пеђе Ристића, који је пројектовао око 90 цркава и у том послу нема му равног на овим просторима.