Благодат светиња, сведока векова

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, свештеници и поклоници из Ваљева походили су светиње Косова и Метохије. На челу са старешином храма Покрова Пресвете Богородице, протојерејом-ставрофором Драганом Алексићем, древне манастире и цркве, као и културно- историјске знаменитости свете српске земље, обишли су протојереј-ставрофор Тома Павловић, протојереј Ненад Марковић и јереј Александар Ђурђевић. Малу ваљевску поклоничку групу чинили су још и председник Црквеног одбора Покровске цркве Брана Ковачевић, председник Друштва „Хиландар“ Иван Негић, дугогодишњи члан друштва Драган Јовановић и Драган Марковић

Кренуло се 24. октобра ове године, раном зором. Прво одредиште- Косовска Митровица и прелепа црква Светог Димитрија. Смештена на узвишењу у северном делу подељеног града, својеврсни је косметски духовни браник. Дочекало нас је свештенство, у духу традиције гостољубља. Разменисмо коју реч о проблемима са којима се сусрећу, али и духовним плодовима које деле са верним народом, у великом броју присутном на Светим литургијама.

Газиместан - дух векова... Љубазно нас дочекује косовска полиција. Историјски интермецо о славној бици и кренусмо пут Грачанице. Сачекала нас је сунцем умивена светиња и монахиња, која нам је казивала о славном путу страдања и духовне борбе кроз коју је пролазио народ српски и Црква православна на овим просторима.

Наставили смо наш пут ка Пећкој Патријаршији, такође чувану снагама косовске полиције. Дочекују нас монахиње и једна старица. Након духовног окрепљења на месту где су устоличени сви српски патријарси, где је недавно служио и наш Патријарх, Његова Светост г. Иринеј. Угошћени, провели смо неколико пријатних тренутака у хладу дуда, који је по предању стар око 800 година.

Наша крајња одредница тог дана били су Дечани. У поподневним сатима, стигли смо у манастир Дечане, где смо целивали мошти Светог Краља Стефана Дечанског и учествовали у Канону Светом Краљу, који су одслужили и умилним гласовима отпојали монаси овог манастира. Овом приликом је протојереј-ставрофор Драган Алексић, чија је крсна слава Свети Стефан Дечански, уручио икону Светог Владике Николаја игуману Сави. Сутрадан смо служили Свету литургију, по благослову игумана ове свете обитељи, високопреподобног архимандрита Саве.

Уз радост коју смо осетили и доживели, боравећи и служећи у дечанској светињи, наставили смо пут ка нашој последњој одредници - славном граду Призрену и Призренској богословији.

До пре неку годину ту скоро да ништа није било. Све је било спаљено и разрушено, а народ српски избегао. Владика Теодосије је у једном моменту осетио да је време да се богословија обнови и да почне са радом. У почетку су многи били скептични, али се, уз благослов Његове Светости патријарха Иринеја, кренуло у обнову. Убрзо је обновљен део богословије, интернат и црква Св. Георгија. Радови се изводе на санацији Богородице Љевишке као и царског манастира Свети Архангели.

Данас, са сигурношћу можемо рећи да је Призренска богословија један бесцени бисер и да је са својим младим богословима стала у ранг великих и древних косовско-метохијских светиња. Она данас има око тридесетак ђака и осам професора на челу са ректором, Епископом рашко-призренским Г. Теодосијем.

Ваљевци могу да буду поносни јер је један од младих професора Душан Ђаковић, рођени Ваљевац, који са супругом Соњом живи у Призрену.

Оживљавањем богословије у Призрену, вратило се седамнаест Срба, основна школа има једну девочицу од осам година која похађа први разред.

Преосвећени владика Теодосије је нагласио да смо ми прва организована група свештеника која је посетила богословију, што је тако нашу радост учинило већом.

Прота Драган је овом приликом, ректору богословије, Преосвећеном Владици Теодосију, у име свештеника, уручио сабрана дела Св. Владике Николаја.

Прошетали смо кроз древни Призрен до Богородице Љевишке. Потом нас је угостио Владика Теодосије. После фотографисања са њим и богословима, продужили смо ка Светим Архангелима, које чува косовска полиција. Након кратког обиласка манастира, који се обнавља, кренули смо пут Ваљева пуни утисака и енергије, али и жеље да се поново вратимо.

јереј Александар Ђурђевић

Извор: Епархија ваљевска