Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић - нови доктор наука

Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић одбранио докторску тезу под називом Методички приступ епским народним песмама са јеванђељским мотивима

У уторак, 12. новембра 2013. године, у свечаној сали Учитељског факултета Универзитета у Београду, протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве је, пред петочланом Комисијом коју су сачињавали: др Петар Пијановић, редовни професор Учитељског факултета (председник), др Александар Јовановић, редовни професор на Учитељском факултету (ментор), др Вељко Банђур, редовни професор Учитељског факултета, др Зона Мркаљ, ванредни професор на Филолошком факултету и протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, доцент на Православном богословском факултету, успешно одбранио своју докторску тезу, под називом Методички приступ епским народним песмама са јеванђељским мотивима.

Тематика коју овај врстан рукопис проте Саве обрађује, представља својерсну корелацију и компаративну анализу три научне дисциплине: методике, дидактике и теологије, уз веома јасан и смео одабир књижевних мотива из епских народних песама. Докторанд је у двочасовној одбрани презентовао дисертацију на веома оригиналан начин, истакавши значај и улогу јеванђелских мотива љубави, праштања, милосрђа, верности, добротољубља, јунаштва, послушности, смирености и многих других, које су уткане у епске народне песме. Ови мотиви нису, како је је то недвосмислено показао и доказао прота Саво у своjoj дисертацији, само некакав споредни, допуњујући чинилац народне епике, већ пре свега - њена сама основа и темељ. У једној песми може се пажљивим читањем и анализом текста, пронаћи више различитих јеванђељских мотива у виду неколико слојева, тако да хришћанске јеванђељске вредности израњају из душе народног песника, и остају похрањене у народној епској и лирској књижевности за сва поколења. Основни циљ оваквог једног научног истраживања јесте да покаже нераскидиву везу Јеванђеља и Цркве са српским народом која се огледа у епској поезији. Поред тога, намера аутора дисертације била је да се кроз одабир епских песама назначених и тумачених у раду оплемени наставни план и програм за ученике основних и средњих школа у Републици Србији, као и да се сами ученици, па и сви други, додатно заинтересују за откривање духовних вредности скривених у епским народним песмама. Тиме је само истакнута потреба за новим, компаративним проучавањем народне поезије и књижевности уопште, јер је ова дисертација доказ да се епско народно стваралаштво не може протумачити, нити разумети, ако се не посматра и кроз духовне, јеванђељске наочаре.

Комисија је једногласно одлучила да је докторант, протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, са успехом одбранио своју докторску дисертацију, и тиме стекао право да носи часну титулу доктора наука. На одбрани доктората присуствовао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је тако, према речима Декана Учитељског факултета, тој просветној установи учинио велику част. Одбрани су такође присуствовали и Преосвећена господа Епископи: шумадијски Јован, крушевачки Давид и викарни ремезијански Андреј, као и бројни свештенослужитељи, научни радници, пријатељи и родбина проте Саве. По промоцији новог доктора наука, уприличено је и заједничко послужење за све присутне.

Биографија

Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Када је био четврти разред од стране Војног одсека 1974 године бива позван у војску (коју нису хтели да му одложе као што су то ученицима других школа чинили). Цео војни рок је одслужио у Шибенику. По повратку из војске завршио је Богословију 1976. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона, потом презвитера и служио је у Епархији зворничко-тузланској.

15. маја 1980. године, након непуне четири године свештеничке службе комунистички режим га хапси, а Окружи суд у Тузли суди, за вербални деликт, (чл. 133 КЗ СФРЈ) на шест година затвора. Ову казну је Врховни суд БиХ у Сарајеву смањио на пет година коју је одробијао у зеничком казамату.

По изласку из казамата остао је у зворничко-тузланској епархији до 1987. године када прелази у Панчево, Епархија Банатска из које 1996. на предлог блаженопочившег Патријарха Павла, а по одлуци Светог Архијерејског Синода долази у Београд, Архиепископија београдско-карловачка и ради као службеник у Канцеларији Синода.

Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи са оценом одличан 10, са просечном оценом у току студија 9,33.

Тренутно ради на месту главног секретара Светог архијерејског синода Српске православне цркве и духовник је при цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану у Београду.

До сада је објавио осам књига које су имале по неколико издања, а књиге о Св. Исповеднику Варнави и Етнчко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, су преведене на енглески језик.

Објавио је и шест верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв емисијама.

Већ десет година припрема текст џепног календара, а 2012. године је именован, од стране Светог архијерејског синода, за главног урeдника часописа Црква, Српске православне патријаршије.

Објављене књиге (наводи се последње издање):

• Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Утамничена црква, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Христов Светосавац Михајло Пупин, Православна реч, Нови Сад, (2012),
• Свети Исповедник Варнава Епископ Хвостански, Православна реч, Н. Сад, (2012),
• Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Православна реч, Нови Сад, (2012)

Објављене верско-поучне књижице:

• Свети Отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије  београдско-карловачке, Београд, (1998),
• Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1998),
• Свети Великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
• Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
• Васкрсење Господа Исуса Христа-Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
• Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (2000).

Године 2012. Фондација „Младен Селак“, из Беогрда, доделила му је у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог научника, за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.

ђакон Борислав Петрић