O јелеосвећењу

Свете тајне су свештенослужитељске радње у којима на видљив начин примамо благодат невидљивог Светог Духа. Има их седам. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

У Светој тајни јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Ова Света тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих Апостола. „И демоне изгоњаху и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху“. (Мк. 6, 13)

Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника, a болест овде подразумева обољење душе или тела.

Божија благодат у овој Светој тајни лечи тело од његове немоћи и чисти душу од њених грехова.

Ова Света тајна се врши у Цркви од Христовог времена. По заповести Христовој апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и међу другим људима и „помазивали јелејем многе болеснике и лечили их“ (Мк. 6, 13). Вршење ове Свете тајне пренесено је на епископе и свештенике заповешћу апостола. Свети апостол Јаков пише сасвим јасно: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“ (Јк. 5, 14-15)

Света тајна јелеосвећења врши се, не само над тешким болесницима и онима који умиру, него се ова чудотворна Света тајна врши и над онима који су лакше болесни.

ПОУКЕ ВЕРНИМА

Света тајна јелеосвећења се може понављати више пута. На њој могу учествовати (по потреби и више пута годишње) сви верни, а освештано уље и брашно може користити сваки православно крштен и миропомазан верник.

У наше време ову Свету тајну врше свештеници и појединачно, само на молбу верника и то углавном у време ванредних болести и већих искушења, а редовно се врши једанпут годишње у нашој цркви у току Великог и Часног Поста, на Огњену Марију и за време Божићњег поста.

УПОТРЕБА ОСВЕШТАНОГ УЉА И БРАШНА

Сви верни који учествују у Светој тајни јелеосвећења могу донети спискове укућана и сродника које предају свештенику, а своје уље и брашно (у мањим количинама) стављају испод стола на коме се налази Свето Јеванђеље, као и брашно и јелеј који користе свештеници за помазивање болесника у току Свете тајне.

По завршетку Свете тајне јелеосвећења верни узимају освештано уље и брашно, носе својим домовима и употребљавају на следећи начин:

Освећеном брашну додаје се један килограм брашна (ако је више укућана онда и више) и од тога, умесивши га са свежом водом, додајући му мало освећене (богојављенске или друге) водице и мало (највише супену кашику) освећеног уља, направе погачу. Погача се испече, и када се охлади исече на комадиће (величине коцке шећера) који се оставе се на чист папир дуже време да се добро осуше. Тако добро осушене комадиће (који су по облику налик нафори) ставити у једну папирну кесу, и следећих, препоручљиво је четрдесет дана, уз појачану молитву, узимати свако јутро после молитве (и нафоре ко има) по један комадић наташте, затим гутљај-два освештане водице (ко има) и тек онда узети уобичајени доручак или нешто друго.

Остатак освештаног уља се може употребити стављањем неколико капи у јело, а ако је потребно и може се помазивати оболели део тела.

Освештане намирнице се могу поделити и са другим верницима који ће их према приложеном упутству са вером и молитвом употребити.

БЕСЕДА О ТАЈНИ ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА
Свети Владика Николај Српски

И мазаху уљем многе болеснике,
и исцјељиваху (Мар. 6, 13)

Тако су чинили апостоли свети, па је заповеђено да и ми тако чинимо. Апостол Јаков пише нам: „болује ли ко међу вама нека дозове старешине црквене те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем, у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; а ако је гријехе учинио, опростиће му се“ (5, 14-15). Не треба дозвати ма кога него свештенике, старешине црквене; не треба га помазивати ма у чије име (да не буде враџбина) него у име Господње; неће га подићи ма ко други, него сам Господ, нити му ма ко други може опростити греха осим једино Господ. Зашто уљем а не нечим другим? Зато што је тако заповеђено, те да бисмо ми показали послушност и веру. Зашто је заповеђено да се крштавамо водом, и миропомазујемо миром, и причешћујемо хлебом и вином? То је Божји избор и Божје смотрење, а наше је да слушамо и верујемо. Различити се елементи употребљују у разним тајнама, но благодат је једна као што је Господ један, а од Господа је све. Зашто Господ потребује неку материју да би излио благодат Своју на нас? Не потребује Господ материју, него ми: док смо у материји, потребујемо материју. Снисходећи нашој немоћи Господ се служи материјом. Нематеријалним ангелима Он даје благодат нематеријалним начином.

Немоћан је јелеј сам по себи, као што је немоћна свака материја сама по себи, но благодат је Божја свемоћна. Кроз јелеј Господ даје благодат Духа Свог Светог, и та благодат лечи болне, подиже раслабљене, повраћа сумашедше.

О браћо моја, како је неисказана благост Божја! Шта није Господ учинио за нас! И шта бисмо ми могли пожелети више? Све потребе наше Он је знао унапред, и за све њих унапред предвидео лекове. А од нас Он тражи само да Му верујемо и његове прописе извршујемо. Није ли безочно и стидно за нас, да ми често савесније испуњавамо прописе лекара, људи смртних као и ми што смо, а прописе бесмртног Бога да пренебрегавамо?

Господе свеблаги, растопи камена срца наша силом благодати Твоје, да бисмо пре смртнога часа могли показати дужну благодарност према Теби – према Теби, о свеблаги и свемудри Боже наш! Теби слава и хвала вавек. Амин.