Данило Срдић (1978-2013)

Вероучитељ Данило Срдић изненадно нас је напустио 30. децембра 2013. године, на дан прослављања Светог пророка Данила, а сахрањен је 2. јануара 2014. године, на дан Светог српског aрхиепископа Данила II. Занимљиво је да икона на којој је изображен ктиторски портрет aрхиепископа Данила II и пророка Данила из Пећке патријаршије годинама краси пријатни кућни амбијент породице Срдић.

Свету заупокојену архијерејску Литургију служио је Преосвештени Епископ липљански г. Јован, председник Одобра за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Саслуживали су свештеници и ђакони који су Данилови кумови, пријатељи, познаници и сарадници. Поред најуже породице у Литургији и опелу су учествовали бројни пријатељи, колеге вероучитељи и многи ученици покојног Данила.

Сви који су га познавали, сложили би се са стихом из Хорацијевих Ода у коме је најбоље описана карактерна и физичка чврстина нашега Данила, који гласи овако: И ако се, здробљен, сруши свет – (он) ће стајати усправан међу рушевинама. Имао је још једну изражену карактерно-духовну особину, а то је да је зрачио непрекидном радошћу и непосредношћу, по чему је постао омиљен не само међу својим ближњима, него и код оних који су се само једном руковали са њим и попричали неколико речи.

И сама његова сахрана осликава Данилово исконско хришћанско схватање живота, о чему сведочи разноликост људи који су дошли да се последњи пут поздраве са њим. Он није био обичан Србин хришћанин, који живи у овој земаљској отаџбини, он је био Србенда космополита, чија је отаџбина на небесима, којој се он прикључио са миријадама богообразних ликова коју су га чекали у загрљају.

ђакон Ненад Идризовић