„Моцартова недеља 2014“ у Салцбургу

„Моцартова недеља 2014“ у Салцбургу у знаку Арво Перта, православног композитора

Сваке године у јануару о Моцартовом рођендану, који пада 27. јануара, интернационална фондација „Моцартеум“ организује фестивал класичне музике познат као „Mozartwoche“ (Моцартова недеља) као елитни дефиле оркестарских, камерних и солистичких концерата.

Волфганг Амадеус Моцарт, подсетимо на овоме месту, на крштењу jе добио име Johannes Christostomos (Јован Златоуст). Ову чињеницу многи не познају или јој не придају посебан значај. Но ако овај музички геније није имао непосредног додира са православним наслеђем, то Арво Перт, један од савремених композитора чије је дело изведено на овогодишњем фестивалу „Моцартова недеља 2014“, има у надрепрезентативној мери. Овогодишњи програм овог угледног фестивала био је прожет духовном музиком Арво Перта, православног композитора, рођеног 1935.г. у Естонији, који је осамдесетих година прошлог века избегао, најпре у Беч, да би се трајно настанио у Берлину. Арво Перт за себе вели да више времена проводи у манастирима и црквама него у концертним салама. Он тврди да онај ко жели да појми његову философију има да чита Свете Оце. Композитор истиче да „религија утиче на све, не само на музику“.

Перт се дуго бавио животом и делом „Старца Силуана“ атонског. Резултат је његово дело за гудачки оркестар насловљен  “Siluan’s Song”. На шест различитих концерата овог фестивала била су извођена контемплативна дела овог композитора предивне спиритуалне музике.

Арво Перт (Arvo Pärt)  је рођен 11. септембра 1935. г. у Естонији. Већ као младић написао је прве композиције, а професионално образовање је стекао на конзерваторијуму у Талину. Перт је најпре паралелно радио и као композитор и као тонски мајстор на естонском радију. Писао је филмску музику. Његове композиције су доспеле и у Холивуд, па се у последњем филму Мартина Скорцизија може чути Пертова музика. Његово рано дело је инспирисано музиком Прокофјева и Шостаковича, док су му доцније композиције под знаком средњовековне музике. Након обраћења у  Православље Перт је стао да мења и стил својих композиција. Европска полифонија, у чијем је маниру написао ремек-дело „Tabula Rasa" (1977), уступила је место Пертовом особитом стилу познатом као „Тинтунабили стил“, појам који је изведен из латинске именице за звонца. Ту је компоновао дела као што су „Passio Domini" (1982), „Te Deum" (1984/86), „Stabat Mater" (1985) и „Miserere" (1989), „Memento" (1990), „Nunc Dimittis" (Ниње отпушчајеши) (2001), „Lamentate" (2002), „In Principio" (2003) или „La Sindone" (2005). На овом фестивалу су изведене његове композиције Adam's Lament и Salve Regina. Арво Перт иде у ред најзначајнијих и најпопуларнијих савремених композитора спиритуалне и духовне музике. Међу многобројним наградама овенчан је и посебно угледним ловорикама: „Европском наградом за црквену музику“ (2005), интернационалном „Брукнер наградом“ (2007). За његов духовни допринос Православљу добио је од Васељенског патријарха титулу архонта. Арво Перт иде у ред најпознатијих композитора савремене класичне музике. Прошле године је Академија Светог Владимира у Њујорку организовала једнонедељни семинар посвећен музици и вери, насловљен “The Music and Faith of Arvo Pärt”.

Историјат фестивала и овогодишњи програм

Салцбуршки зимски фестивал класичне музике основан је 1956. г. Од тада овај фестивал чини зенит у календару интернационалних концерата и драгуљ међу љубитељима Моцартове музике. Посебна романтична атмосфера осећа се у барокном Салцбургу у коме веје дух аутентичне моцартовске традиције. Тај дух непатворене традиције придаје овом фестивалу посебну димензију – непоновиву ноту и шарм историјског музичког миљеа.  

Спој проминентних музичара и ништа мање угледних оркестара чине овај фестивал јединственим у свету музике. Концерти се одржавају у „Великој сали“ Моцартеума, у „Великој сали“ дворане такозваног „Фестшпилхауза“ у коме је Хеберт фон Карајан деценијама целебрирао за пултововима најзначајнијих оркестара света.

Љубитељи музике из целог света се крајем јануара окупе у Салцбургу на дефиле интернационалих интерпретатора и ансамбала. У аутентичним историјским амбијентима одсликавају се многоструке фасете овог Genius loci. Већ у првој недељи је Marc Minkowski, уметнички директор овог фестивала, настојао да покаже сву ширину феномена Моцарт. Непоновиви звук Бечких филхармоничара  или Les Musiciens du Louvre Grenoble којим Minkowski већ годинама руководи. Диригенти интернационалног формата, као што су Paavo Järvi, Daniel Бarenboim, Marc Minkowski, дају овом фестивалу интернационални сјај и славу.

Мимо Моцартове музике, изведена је и музика Глука, Рихарда Штрауса, Филипа Емануела Баха, Клементија, Перта. Међу интерпретаторима су и Соња Јончева, Роландо Виласон, Маријана Кребаса, а ту је и диригент Луј Лангре (Louis Langrée) са Camerata Salzburg. Бечка филхармонија са Данијелом Барембоимом и последњим трима Моцартовим симфонијама били су један од програмских и уметничких врхова овог фестивала. Сопранисткиња Кристијана Карг (Christiane Karg) наступила је заједно са оркестром Моцартеума у Салцбургу са диригентом Ајвором Болтоном (Ivor Bolton) за пултом са аријама Глука и Моцарта. Поводом 300-годишњице рођења Кристофа-Вилибалда Глука (Christoph Willibald Gluck) била је изведена опера »Орфеј и Еуридика«. Многостраност феномена Моцарт одсликава се кроз напете аспекте историје и савремености, те и овогодишњи програм инсистира на спојевима композитора 18. века са музиком 20. и 21. века. Поводом 300-годишњице рођења Баховог сина, дириговао је  René Jacobs и извео његов експресивни ораторијум „Васкрсење и Вазнесење Господње“ ("Die Auferstehung und Himmelfahrt Jesu").

Још један јубилар је био у овогодишњем програму. Наиме, 150-годишњица Рихарда Штрауса, који је иначе био ватрени поклоник Моцарта. У фокусу фестивала су до 2. фебруара били концерти, њих преко 30, на оригиналним Моцартовим инструментима - контрастиван програм Моцартових соната на хамерклавиру и једном концертном клавиру, као и један гудачки квинтет на историјским инструментима.

Сходно визији уметничког директора овог фестивала, срж и философија овог фестивала састоји се у продуктивном дијалогу традиције, модерне и савремене музике. Финансијску подлогу овог фестивала чине како приватне иницијативе и спонзори „круг пријатеља“, тако и успешни маркетинг. Тај модел се показао успешним већ нешто више од пола столећа. Мимо концерата на програму су се нашли и други пропратни термини - уводна предавања, форуми за дискусије, разговори уметника, пројекције филмова и одржавање веома популарних „мајстерциклуса“.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен