In memoriam: Ојген Бизер

In memoriam: Ојген Бизер, доајен философије религије и еминентни католички теолог, упокојио се у библијској старости у Минхену

Његова богослужења у универзитетској цркви светог Лудвига у Минхену била су легендарна са његових виртуозних омилија и рефлексивних продора са вазда надахнутом визијом „теологије будућности“. «Живот је значајнији него апарат», смело је тврдио критички циљајући на црквену (хи)јерархију. Бизер је home de lettres само до пре неку годину држао предавања, објављивао књиге и руководио „студијама за сениоре“ (Seniorenstudium) на Универзитету у Минхену, чиме је постулирао модел који је радо опоношан у академској јавности целокупне Немачке. У уторак, 24. марта 2014, у библијској старости од 96 година преставио се у Господу, као што је то саопштила фондација која носи његово име: Eugen-Biser-Stiftung.

Опус овог католичког теолога и философа религије је непрегледног обима и броји 150 књига, а број чланака и приказа се узноси у вртоглави број од 1.400 списа.

Можда би тенор његовог богословског ангажмана могао бити сабијен у орахову љуску и дефинисан као настојање да религију задобије за људе, а не људе за религију. При томе је вазда имао на уму развој и дијалектичко прожимање цркве и друштва изван окошталих догмата: „Одсуство мира разара људе. Људи и мир су синоними“, тврдио је Бизер. Разлог кризе вере је у дубоком страху, који настаје када се спона са другима прекине. „Страх је судбина нашег времена. Наша време је епоха страха.“ Хришћанство је у свом корену религија која превазилази страх кроз савез са Богом, тврдиће овај Нестор философије религије у Немачкој. Слику и појам „окрутног Бога који нас застрашује и кажњава“ Бизер је одлучно одбацивао, па је учио о безусловној Љубави Божјој која је центар нашег спасења. Философ се залагао не само за дијалог са хришћанима, него равном мером и са атеистима и агностицима.

Својим делом «‹Gott ist tot›. Nietzsches Destruktion des christlichen Bewusstseins»  - „Бог је мртав. Ничеова деструкција хришћанске свести“ (1962), Бизер је као изучавалац Ничеове философије стекао par excellence реноме философског мислиоца. Он не демонизује аутора „Антихриста“ , већ настоји да проникне у сеизмографску егзистенцију атеисте Ничеа, у коме види симптом драматичних прелома и катаклизми „хришћанског Запада“. Бизер је идентификовао човека као „биће могућности/потенцијалности“ (Möglichkeitswesen), чија се антрополошка реалност, као што он то вели у свом „Уводу у хришћанство“ (1997), ослањајући се на Паскала и Кјеркегора, никако не заснива на „могућности/потенцијалности човека“, већ се остварује, као христолошка поанта, кроз Исуса Христа „Брата, Спаситеља и Пријатеља“.

Ојген Бизер је рођен 1918. у Обербергену у јужном Бадену. За свештеника је рукоположен 1946. г. Након службовања као вероучитељ и окончане дисертације, односно хабилитације у Хајделбергу, постао је редовни професор на Универзитету у Пасау, потом у Вирцбургу, да би коначно од 1974. до 1986. постао редовни професор на елитној катедри за „Хришћанско миросазерцање и философију религије“ (Lehrstuhl für christliche Weltanschauung und Religionsphilosophie) на Лудвиг-Максимилијанс-Универзитету у Минхену. Та катедра је била основана за Романа Гвардинија, кога је на њој наследио Карл Ранер, други титан католичке догматике.

Мета-тема Бизерове теологије и философије могла би се окарактерисати као настојање да из унутрашње перспективе Cркве раслаби окоштале структуре и приведе их ка центру Јеванђеља.

Ојген Бизер је био дугогодишњи декан Европске академије наука и уметности; раме уз раме са Карл Ранером, Ханс Урсом фон Балтазаром и Карл Бартом, може сматрати епохалним религиозним мислиоцем и философом религије у другој половини 20. века.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен