Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић

Дисертацију на тему „Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930)“ протојереј-ставрофор Александар Средојевић успешно одбранио на Философском факултету у Београду 29. септембра 2014. године.

Четворочлану испитну комисију су сачињавали:  проф. др Љубодраг Димић, академик; проф. др Радош Љушић, председник Комисије; проф. др Мирјана Радојевић и др Радмила Радић.

У свечаној сали Философског факултета сабрао се велики број световних и свештених лица, пријатеља и поштовалаца протојереја Средојевића, као и других који су хтели да се обавесте о делу блаженопочившег српског патријарха Димитрија Павловића. Међу веома угледним личностима налазили су се: Његово Преосвештенство Епископ топлички Арсеније, викарни Епископ Патријарха Иринеја, у чије име је и присуствовао, затим академик др Драгољуб Живојиновић, академик проф. др Момчило Спремић, академик  проф. др Коста Чавошки, бивши министар просвете проф. др   Љиљана Чолић, проф. др Нада Винавер, проф. др Димитрије Калезић, проф. др Радомир Поповић, проф. др Драган Милин, проф. др Драгомир Сандо, протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, затим старешина храма Светога Саве протојереј-ставрофор  Радивоје Панић, протојереј-ставрофор Живадин Протић, стрешина цркве Сабора српских светитеља на Карабурми, протојереј-ставрофор Илија Ђурић, старешина цркве Светог Трифуна у Малом Мокром Лугу, протојереј-ставрофор Чедомир Савичић, протојереј Милорад Средојевић, уредник издавачке куће „Хришћанска мисао“ и духовник при цркви Ружици, Зоран Павловић, професор, и друга свештена и мирска лица.

Како је већ приметио председник Испитне комисије др Љушић, никад се није више сабрало свештених лица на Философском факултету да би се обележио овакав академски чин, и изразио уверење да Црква и универзитетске установе треба да убудуће што тешње сарађују на научном и, уопште, културном плану.

Свештеник Александар Средојевић је рођен 1948. године у Брштици код Крупња. Завршио је Богословију Светога Саве у Београду 1969. и Философски факултет такође у Београду 1992. године, да би на Богословском факултету магистрирао на тему „Герасим Ђорђевић и његово доба“. Неколико година  је предавао је Историју Хришћанске Цркве на Академији за црквену уметност и консервацију, као асистент проф. др Радомира Поповића.

Рукоположен је у чин презвитера 1972. г. руком Епископа шабачког Јована Велимировића. Епископ шабачки Лаврентије одликовао га је чином протојереја 1989. г., а Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у својству местобљуститеља Патријарховог трона одликовао га је највишим одликовањем – правом ношења напрсног крста. Био је парох у Бановом Пољу и Богатићу; од 1995. г. парох је при храму Светог архангела Гаврила у Београду, а од 2000. г. до 2007.г. он је па при храму Светог Трифуна у Малом Мокром Лугу, а затим при Храму Светога Саве у Београду.

Протојереј Александар Средојевић је познат као одличан проповедник и искрени саговорник. И усменом и писменом речју бори се за свето дело Цркве Христове проповедањем Речи Божје „у време и у невреме“, по речима св. апостола Павла (2 Тимотеју 4,2).   

Објавио је око стотину стручних радова у часописима: Гласник СПЦ, Православни мисионар, Српски Сион, Православље, Хришћанска мисао, Светигора, Каленић, Глас Светог Трифуна, Светосавац, Политика. Објавио је следеће књиге: „Герасим Ђорђевић и његово доба“ (2004), „Православље у Србији са освртом на Мачву“ (1997. и 2002), „Земља јунака и мученика“ (2007), „Срби у светлу Небеске литургије светог Владике Николаја Српског“ (2004), „Дан Божји као хиљаду година човечјих“ (2009) „Православни апологет др Лазар Милин“ (2005) у коауторству са др Радомиром Поповићем, и друге.

протођакон Радомир Ракић
фото: Хаџи Драган Б. Поповић