Подгорица: Научни скуп о Стефану Немањи

Светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Ђорђа у Подгорици настављен Међународни научни скуп о Светом Симеону Мироточивом – Стефану Немањи, који је прије два дана почео у Београду.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископи жички г. Јустин и будимљанско никшићки г. Јоаникије служили су 24. октобра 2014. године са свештенством свету службу Божју у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

На литургији су одговарали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског. Митрополит Амфилохије је, овом приликом, одликовао игумана манастира Дајбабе оца Данила чином архимандрита. Владика је рекао да је отац Данило не по својој памети већ по Божјем промислу дошао са простора бескрајне Русије у Црну Гору. -Отац Данило је магистар богословља нашег Богословског факултета у Београду и докторант на Солунском универзитету. Благодарећи њему и његовом труду један број богочежњивих душа монахиња основале су манастир Светог архангела Михаила у Прекобрђу, а ево, у последње вријеме, послије упокојења блаженог спомена нашег оца архимандрита Луке Анића, он је преузео да води манастир дајбабски у коме почивају мошти Светога старца Симеона, рекао је митрополит Амфилохије.

-Велика одговорност је легла на моја леђа и од Вас само тражим молитве пред Богом, рекао је, захваљујући владици Амфилохију на одликовању, архимандрит Данило.

Након светог Јеванђеља, митрополит Амфилохије је у литургијској проповиједи казао да прослављајући Светог апостола Филипа ми, кроз Међународни научни скуп о Светом Симеону Мироточивом, прослављамо и тог светог старца рођенога на Рибници у дашњој Подгорици. -Сјећамо се кроз њега и преко њега, његовог благословеног коријена и свих оних изданака његове светородне лозе заједно са Светим Стефаном Првовјенчаним, Светом оцем нашим Савом и редом свих који су изникли из светородне лозе Немањића и који су са те лозе напојили и нахранили духовно сва покољења до наших времена, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је поздравио епископе Јустина и Јоаникија, као и учеснике научног скупа о Светом Симеону Мироточивом.

Потом је у у Духовном центру Црквене општине Подгорица за епископе, свештенство и учеснике научног скупа приређено послужење.

Након архијерејске Литургије у цркви Светог Ђорђа под Горицом, у Саборном храму Васкрсења Христовог настављен је рад Међународног научног скупу „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Митороточиви и српска историја и култура (1113-1216)“.

Скуп, који се одржава поводом јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, почео је прије два дана у Ректорату Универзитета у Београду, а јуче је један његов дио одржан у манастиру Студеница.

Учесницима скупа се обратио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је указао на континуитет немањићког предања са ранохришћанским јерусалимско-ромејским предањем.

Он је казао да на простору данашње Црне Горе готово да нема ниједнога храма из тринаестог, четрнаестог и петнаестог вијека, па и до новијих времена, у којему нијесу осликани ликови Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.

„У ово наше вријеме, када је идеологија, нажалост, поново надвладала разум и науку, имамо тенденцију да се уклањају ликови Светог Саве и Светог Симеона из храмова. Имамо један храм Светог Саве на Његушима, у срцу Старе Црне Горе, и тамо су наравно Свети Сава и Свети Симеон, као што сте их видјели и у цркви Светог Ђорђа под Горицом. Све је то деветнаести вијек. И једна група ових монтенегрина, јер то више нијесу Црногорци, не знајући шта да раде, покушала је да склони њихове ликове. Из једног храма су и избацили икону Светог Саве и Светог Симеона“, казао је Митрополит црногорско-приморски који је казао да је то додуше само један али трагични тренутак збуњености дијела народа у Црној Гори дукљанско-монтенегринском идеологијом.

Владика је казао да се та идеологија родила из црногорског јапајајства и брозоморног сјемена и да је добила облик псеудоевропских тзв. интеграција.

„И да би могла да опстане и да промијени у свеукупном смислу идентитет и народа и државе, та идеологија покушава да избрише све немањићке трагове, почевши од Немањиних на Рибници. Па се онда превиђају сви историјски слојеви до петнаестог вијека, до доласка Мехмеда Освајача који је ту поставио своје утврђење. Све се то брише, не би ли памћење ишло само до Турака и не би ли они постали мјерило нашег историјског, духовног и културног памћења“, казао је владика Амфилохије.

Он је казао да се ради о занимљивом социолошком, политичком и идеолошком феномену који поприма научно-митолошке форме.

„То није својство само овдашњег простора. Постоји митологија Македонаца, Хрвата и Црногораца, а постоји, не треба да то изгубимо из вида, и у Србији таква митологија о Србима као народу од Адама и Еве“, нагласио је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је објаснио да послије изгубљене равнотеже, коју је на балканске и словенске просторе донијело вријеме комунизма, носиоци тих митолошких представа у потрази за изгубљеним идентитетом покушавају да их научно потврде.

Он је рекао да је увјерен да ће и овај научни скуп показати да личност Светог Симеона и светородна лоза Немањића не могу бити избрисани из историјске и духовне вертикале Дукље, Зете и савремене Црне Горе.

Данас раније  учесници скупа су посјетили  манастир Златицу, Дукљу и Немањин град на ушћу Рибнице у Морачу. Скуп сјутра наставља са радом у Никшићу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка, Митрополија црногорско-приморска