Стопама Светог Симеона Мироточивог

Међународни научни скуп „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“ одржао је своју последњу сесију у суботу 25. октобра у сали Црквено-народног дома у Никшићу.

Скупу су присуствовали Епископ жички Јустин (Стефановић) и Епископ будимљанско- никшићки Јоаникије (Мићовић). Скуп је својим излагањем о богослужењу у српским земљама 11. И 12. вијека отворио Алексеј Мстиславович Пентковски професор Московске Духовне Академије. У историјском дијелу скупа своје реферате изложили су: Марко Поповић, Светлана Пејић, Ивана Коматина, Предраг Лутовац, Смиља Марјановић-Душанић, Срђан Пириватрић, Вељко Радуновић, Смиљка Габелић и Бранислав Тодић, док су из области филологије своје реферате изложили: Вања Станишић, Гордана Јовановић, Бошко Бојовић, Виктор Савић и Јасмина Грковић-Мејџор, Јелица Стојановић, Ирена Шпадијер и Лидија Томић. Сви рефератеи су пропраћени адекватном дискусијом.

Епископ Јоаникије је на крају радног дијела скупа поздравио учеснике и организаторе Међународног научног симпосиона, захваливши свима који су дали допринос да скуп добије овакав обим и садржину.

Ова својеврсна научна светковина, према ријечима Преосвећеног Владике, на неки начин је још једно од чуда Светог Симеона Мироточивог.

"Припреме за овај скуп почели смо веома скромно, међутим, у међувремену смо наишли на велико интересовање и подршку што нам је омогућило да идемо даље и, хвала Богу, на крају смо добили највећу подршку и од стране државе и од стране Цркве. Мени је жао што те подршке није било од власти Црне Горе, али важно је да смо имали подршку од професора који живе у Црној Гори, који имају на ову тему шта да кажу и од оних који су својим поријеклом или својим рођењем везани за Црну Гору."

"Желио бих да кажем посебно о Преподобном Симеону Мироточивом Светом Стефану Немањи да није написано ниједно житије Немањино, а да, неким случајем, знамо само ова његова дјела и да неким другим свједочењем знамо понешто о његовом животу, спознали бисмо да је у питању човјек који је увијек својом личношћу, својим дјелима, а нарочито концем свог живота инспиративан за све генерације. Житије светитеља стално се пише, дописује и допуњава, јер светитељ живи нови живот у Христу Господу и то „добропобедно тело“ тумачим у том смислу што кроз то његово тијело дјелује Оваплоћени Господ, зато је оно добропобедно, силно, свесилно, чудотворно, мироточиво, зато што кроз њега дјелује Господ на различите начине, различита су дејства светости."

"Како бисмо другачије ту изузетну даровитост и плодност Светог Симеона Мироточивог могли разумјети да није био личност, која је оне Богом дане дарове непрестано укрепљавала, просветљавала и оснаживала благодат Светог Духа што се на крају потврдило, а увјерен сам да његови животописци само свједоче о његовој вјери, његовој молитвености, о страху Господњем и видимо његову богочежњивост и светост од најранијих дана, које су се пројавиле највише док је био владар кроз изузетну ктиторску дјелатност. Подићи такве храмове и искорачити у том погледу, може само изузетна личност али, личност и Богом обдарена. И видимо он Студеницу, чуло се мало о томе у овим предавањима, гради је као цркву свог упокојења, свог укопа."

"Он се припремао и за монашки чин, сав његов претходни живот и подвиг био је, заправо, као добра припрема. И та његова одлука је једнако „епохална“, значајна и знаменита. Колико је у српској историји било монаха и ктитора који су кренули путем Преподобног Симеона кад су завршили своје земаљске обавезе, колико је било оних, нарочито у турско доба, који су се замонашили и обнављали неку светињу, поменимо случај ктитора Свете Тројице пљеваљске, који ме подсјећа на Преподобног Симеона, који је такође био породичан човјек, један од оних ктитора обновитеља, а таквих имамо доста. Дакле, човјек дубоке вјере, зато је он нама и данас тако интересантан. Да није био човјек дубоке вјере, мислим да би се наша дискусија и расправа свела на врло сувопарну и оскудну причу, не би имала тако велике резултате и не би изазивала толико интересовање."

"Оно што, очигледно, изазива тако велико интересовање код Светог Симеона јесте тајна његове личности која се једино може разумјети и докучити кроз Христа Кога је он толико љубио и то, наравно, има благотворне последице и за породицу, као што видимо, и за државу и за цио народ и за сва покољења. Неко је рекао данас, на овом нашем скупу, кад би се данас појавила нека личност, а даће Бог појавиће се, као што је Свети Стефан Немања имала би исти задатак - да обједини свој народ и да сабере разједињене српске земље."

"Мислим, да ће овај научни скуп имати велике резултате. То ћемо видјети тек када изађе Зборник радова, а учесници који су имали прилике да прате ова предавања то већ знају и могу да дају своје мишљење. Ја очекујем да ће овај Одбор и сви учесници дати свој допринос да Зборник научних радова изађе из штампе што прије и да буде што бољи и квалитетнији."

"Као домаћин у овом дому, имам велику част да Вам захвалим што сте се одазвали нашем позиву да учествујете и дате свој допринос, желим да изразим велику радост што смо имали прилику да, од Београда до Студенице, Подгорице, да не заборавим били смо и у Расу, што је опет важно, па ево до Никшића, идемо стопама Светог Симеона Мироточивог и надам се да ће ово наше путовање, овај наш труд и рад бити од Бога благословен, да ће нам Свети Симеон својим молитвама бити на помоћи у даљим нашим напорима, јер, ко се год бави оваквим пословима, он мора да буде истрајан, упоран, поштен, а то никада није било лако и за то увијек треба изобилна Божја благодат, помоћ и милост. Али, кад се трудимо на добром дјелу онда је ту сигурно и Божја помоћ, као што кажу животописци Преподобног Симеона и као што је он то својим животом у највећој мјери потврдио“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, предсједник научног и организационог Одбора Међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“, који је под високим покровитељством Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и предсједника Републике Србије Томислава Николића, организован поводом великог јубилеја – деветстогодишњице рођења нашег родоначелника Стефана Немање.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка