Сведочим само...

Изложба у Музеју Српске Православне Цркве поводом петогодишњице упокојења Патријарха српског Павла свечано отворена 27. новембра 2014. године

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве поверио је свом Музеју да у изложбеном простору организује изложбу посвећену животу и раду патријарха Павла, која ће од данас, на радост свих, бити до средине јануара лета Господњег 2015. у музејском простору;  изложба се може погледати сваки дан (понедељак-петак) од 9 до 16 часова. /каталог/

„Пре пет година, 15. новембра 2009. године, упокојио се у Господу, патријарх српски Павле, преставио се из овоземаљског живота у вечни живот, у Царство Божје. Преселио се Господу Христу, коме је васцелог живота служио живећи по Његовим светим заповестима. Такође, служио је народу Божјем, Цркви Божјој, даривајући себe свима, као и све што је поседовао. Верујући народ, свих ових минулих пет година, тако га је доживљавао и поштовао. Његово гробно место у манастиру Раковици свакодневно походе многи, а у светим храмовима и параклисима слика се његов лик, често са ореолом,” пише у каталогу поводом изложбе о блаженопочившем патријарху Павлу, данас, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Сведочим само... наслов је изложбе, и овим речима је све исказано: и прошло и садашње и будуће време, и овом изложбом као одговарамо поново на постављена питања: ко смо, шта смо, доакле смо, куда идемо... Музеј Српске Православне Цркве сведочи и овом изложбом о нама, о времену нашем, сведочењем о блаженоупокојеном патријарху Павлу.

„Скромно и подвижнички живећи, Христа је сведочио, истину бранио, а образ Цркве и народа чувао. Изложба у Музеју СПЦ Сведочим, само... најбоље то показује. Нама свима за НАУК!“ - сведочи нам Патријарх српски Иринеј.

Како је блажене нам успомене патријарх Павле живео, тако и изложба показује пажљиво изабраним одеждама, предметима које је свакодневно употребљавао, даровима које је добијао од других црквених великодостојника до икона које су му разни званичници приликом посета и разговора поклањали.

Од самог уласка у Музеј, пролазећи покрај копија икона Светога Саве и Преподобног Симеона Мироточивог, до уласка у предворје Музеја, гледајући фотографије из живота блажене успомене нам патријарха Павла, враћамо се у време патријарха Павла које је и наше време.

Поздравно слово произнео је управник Музеја Српске Православне Цркве г. Владимир Радовановић који је заблагодарио Патриајрху српском Иринеју и Светом Архијерејском Синоду као и свима који су допринели да се ова изложба одржи

Изложбену поставку Сведочим само отворио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који је, између осталог, рекао:

„Блаженоупокојени патријарх Павле је био Богом дарована личност за време у којем је живео“, мислећи на тешко време за нашу Цркву и наш народ деведесетих година прошлог века, и наставио: “Живео је живот најобичнијег човека, служио се стварима којима се служе обични људи, о чему говоре и предмети са ове изложбе.“ Код блажене успомене патријарха Павла све је било обично, сем његове духовне мисли, стваралаштва и служења Господу. Пастир мудри, у бризи за своју паству, био је „редак човек једног века“, истакао је Патријарх Иринеј.

Срећа је наша што смо били савременици његови, као што је срећа што сведочанства о Косову и Метохији, о Србији, о нама, о другима, буду забележена на страницама књига које је издала Издавачка фондација Српске Православне Цркве, изложених у музејским витринама.

Родно место Кућанци, детињство, младост, монаштво, владичанско доба ... све до трона патријарха српског, можемо видети на фотографијама из личне оставине блаженопочившег патријарха Павла.

Изложене су одежде у којима је блаженопочивши патријарх Павле најчешће служио, молитве Господу узносио, као и једна златовезом украшена коју су му даривале сестре из нашег православног манастира у Индијани за време његовог боравка у Америци.

Музејским ходником пролазимо кроз времеплов. Само је део оставине овде изложен, али по свему препознајемо да је реч о посебном молитвенику пред Господом, свецу који је ходао међу нама, учио нас, саветовао, опомињао, упозораво све време да будемо бољи и да се трудимо сваки дан да чинимо добра и милосрдна дела.

Све је овде посебно на овој репрезетативној изложбу у Музеју Српске Православне Цркве достојном свих музеја овога света, али је посебна соба патријарха Павла, како је можемо овом приликом назвати: то је само једна од изложбених просторија, али у овој станује данас патријарх Павле, како га верни народ зове и доживљава, као живога међу нама. Када уђе, човек ће међу листовима исписаним његовим рукописом, на портретима са његовим ликом које су радили други, међу његовим стварима, препознати дух блаженопочившег патријарха Павла и стопити се са њим.  

Све је ту: машина за шивење са прибором, поред машине онај кофер у којем је скромно носио најпотребније ствари, кофер који препознајемо, ту су ципеле и предмети које је користио за поправку обуће, других предмета... и ту је писаћи сто са скромном столицом преко чијег наслона је пребачен једноставан црни штрикани прслук,  на столу машина за писање, перница скромна и једноставна са оловкама... Све говори да је блаженопочивши патријарх Павле ту, и изгледа да ће се сваки час вратити у своју собу да заврши започета посла.

„Најзад, као у свакој прилици, и у овој бих морао да поновим једно те исто: будимо човечни и према онима које не престају учити да смо им непријатељи; не журимо са загрљајима, али пружајмо руку свакоме ко увиђа да морамо живети као људи, кад нисмо могли као браћа. Негујмо што боље односе са нашим суседима који, и под највећим притисцима, ипак нису заборавили да смо упућени једни на друге. Не призивајмо Божју правду и милост ако људима свих народа, вера и невоља не пожелимо оно исто што се и за себе молимо.

Ако нас порази и понижења не озлоједе, ако у трпљењу сабирамо снаге да се не поништимо, наша велика патња може нам бити велико чистилиште за препород, без кога нам нема ни подмирења насушних потреба ни правог духовног живота. Безнађе није само пораз, већ порок обездушеног човека, коме је лакше препустити се немоћи него упорно, истрајно борити се и молити, сваког дана, да се сачува и спасе великомученички народ наш. Ниједна служба њему не може бити само повремена или успутна, већ заветовање да она мора бити непрестана, предана, Богу приступачна” -  речи су блаженопочившег патријарха Павла којих се сећамо из књиге Сведочим само, објављене 1996. године (издавач: Универзитетска библиотека Приштина)

Изложби су присуствовали: уважена господа Архијереји: шабачки Лаврентије, будимљанско-никшићки Јоаникије, врањски Пахомије, славонски Јован, топлички Арсеније, уз многобројно свештенство и монаштво наше Цркве, секретар Светог Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, директор Архива СПЦ г. Радован Пилиповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником г. Братиславом Петковићем, представници Војске Србије, представници Српске академије наука и уметности, јавне и угледне личности српске културе. Римокатоличку Цркву су представљали  Надбискуп Орландо Антонини, нунције, са својим секретаром. Прво београдско певачко друштво са диригентом Светланом Вилић извело је неколико композиција духовних композиција.

Изложбену поставку, коју је припремио Музеј Српске Православне Цркве са управником Владимиром Радовановићем и сарадницима, помогло је Министарство културе Републике Србије.

Зорица Зец