Храмовна слава и Дан општине Липљан

Свету Литургију поводом храмовне славе Ваведења Пресвете Богородице  у истоименом храму у Липљану, служио је Његово Просвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије. У пригодној беседи пред великим бројем окупљених верника владика Теодосије је позвао народ да Господу узнесе подвиг пре свега кроз труд, пост, молитву и братску љубав.

“Данас и увек треба Богу да заблагодаримо за све његове дарове у овој нашој невољи која нас је задесила. Ево, овај храм као и храм светих мученика Флора и Лавра су сачувани благодаћу Божијом а сигурно и вашом одлучношћу да останете на овом месту. Да нисте овде остали не би ни овај храм био сачуван. Био би пусто место”, поручио је у беседи владика Теодосије.

Говорећи о значају празника Епископ Теодосије рекао је да је за све људе сабране на овај празник у липљанској цркви ово велика радост јер је Ваведење Пресвете Богородице велики и значајан празник који се слави и у Хиландару али и свуда по свету .

“И овај древни храм који је сачуван у Липљану јесте велики залог који је нама дат од Бога да у њега долазимо и да се молитвом обраћамо Господу и Пресветој Богородици да нам дарују све што нам је потребно а то је да на првом месту будемо хришћани, да будемо људи и да опстанемо на овим светим просторима. Свесни смо да  не можемо својим силама и својим снагама да учинимо оно што је надчовечанско, а то је у овим условима опстати на овим просторима,  али можемо молитвеним заступништвом Пресвете Богородице“, казао је владика и позвао вернике на покајање јер је то, како је рекао, најбољи начин чишћења и лечења душе од свега што свесно и несвесно чинимо,  како би постали други људи, изнова рођени духовно.

Златко Лазић председник привремог органа општине Липљан, која данас обележава општинску славу каже да га радује велики број људи који се окупио у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Липљану.

„Надам се да ће следеће године доћи још већи број верника што за нас представља једну наду у боље сутра, наду да ћемо овде опстати и остати“, рекао је Лазић.

На територији општине Липљан данас живи око 6000 Срба, а у Липљану их је око 500.

Домаћин овогодишње славе у Липљану, народни посланик са Косова Владета Костић предао је колач будућем домаћину Славољубу Савићу из Батуса.

Од представника општинских органа власти осим председника општине Грачаница Бранимира Стојановића празничној Литургији у липљанској цркви присуствовали су и заменик председника општине Грачаница Небојша Миловановић и начелник Косовског управног округа Срђан Петковић.

Храм Ваведења Пресвете Богородице у Липљану - 1331. година

Црква Ваведења Пресвете Богородице је сазидана крајем XIII и почетком XIV века, отприлике око 1331. године. Предпоставља се да је ктитор ове цркве неко из породице Немањића  свети краљ Душан или свети Стефан Дечански. Ископавањем, које је вршио институт за заштиту споменика културе 1954-1958 године, око данашње Липљанске цркве, пронађени су темељи двеју тробродних базилика и то : једне старохришћанске и друге позновизантијске Липљанска црква је једнобродна базилика са тространом апсидом и фасадама на којима су архитектонски мотиви подвучени орнаментима изведеним у самом грађевинском материјалу алтернативном употребом игле, камена и малтерских спојница.

У цркви је сачувано 95м2 живописа у два слоја, а после растаурације та је површина повећана и износи 130м2 под живописом из XIV, XVI и XVII века. Међуфрескамаиз XIV века делимично је сачуван лик св. Николе у ниши на западном зиду поред кога стоји мањи лик, вероватно ктитора, у оделу профаног карактера. Очувани су делови ликова и орнамената црквеног архијереја из композиције поклоњења жртви у апсиди и остаци сцена из циклуса Великих празника и Страдања Христовог у наосу : Благовести, Неверство Томино итд. Подељена су мишљења о хронологији ових фресака. Једни сматрају да су настале после 1331. године, а неки да су настале 1375. године, па до 1389. године када су завршени сликарски радови.

Карактеристичан је и првобитни зидни иконостас из XIV века, који је приликомобнове у XIV веку био надзидан до свода. На његовој источној страни су фреске рађене у XIV веку а на западној из XVIи XVII века. На западној спољашњој фасади константован је живопис у оба слоја из XIV и XVI века.

Са доласком Турака ова црква је страдала у пожару и од рушења. После првог страдања црква је обновљена у XVI веку, када су оправљени порушени сводови и горњиИ појасеви фасаде, зидни иконостац и преградни зид којим је унутрашњост била подељена на олтар, наос и унутрашњу припрату. Црква је поново опустела у XVII  веку. Почетком XIX и XX века је поново обнављана.

Конзервација је извршена1954/58, a последња рестаурација фресака је рађена 2009 године, а завршена 2010 године.

Извор: Епархија рашко-призренска