Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Миленко Зебић

У уторак, 29. септембра 2015. године, упокојио се у Господу у 90. години протојереј-ставрофор Миленко Зебић, старешина и утемељивач цркве Лазарице у Бирмингаму и дугогодишњи архијерејски заменик за Велику Британију и Скандинавију.

Протојереј-ставрофор Миленко Зебић (1936-2015). Прота Миленко је рођен 27. јануара 1926. године у Бјеловару од оца Душана, индустријалца, и мајке Драгице, домаћице. Основну школу завршио је у Бјеловару, а Другу мушку гимназију у Београду, заједно са Властимиром и Михајлом, синовима потоњег патријарха Германа.  У току Другог светског рада прота Миленко приступа добровољцима – зборашима, а пред крај  рата, силом прилика  због ратних  околности, са својим ратним друговима које је до краја свога живота веома ценио, одлази у Италију-Еболи, а одатле је пребачен у немачки логор, где по Божијем промислу упознаје будућу супругу Олгу Павловну.

 Из немачких логора имали су два пута: један у Америку, а други у Енглеску, прота је пошао за породицом Карађорђевић, тј. тамо где се налазио Краљ и чланови Владе. И заиста, обећање које је дао Олги Павловној да ће се наћи у Енглеској обистинило се - њихова веза је крунисана браком 1948. године. У почетку сви који су интернирани из Неначке радили су најтеже послове у Енглеско,ј најчешће у рудницима угља и соли. Прота је дневно на десетине тона соли утоварао у солани, али је чврсто био везан за мајку Цркву и краља. 1. августа из љубави Олге и Миленка рађа се прво дете кћер Радмила, а 25. јануара 1951. године добијају сина Александра. Прота миленко је радио у руднику, али своје слободно време посветио је музици и формирању српских заједница на северу Енглеске, где је био од велике помоћи проти др Димитрију Најдановићу. На позив проте Радована Миљковића, прота Миленко долази у Бирмингам и ту остаје до своје кончине. Прота Радован је имао велико поверење у оца Миленка, и заиста своје поверење прота је и оправдао, јер као што академик Димитрије Стефановић рече: прота миленко је био нови апостол православља у Енглеској.

Године 1958. рукоположен је у свештенички чин и ту почиње права мисионарска делатност. Оснивање мешовитог хора сачињеног од свих нација које су живеле у Енглеској, формирање заједнице англо-православаца, богослужења на различитим језицима, руском, грчком, бугарском за све оне који су били жедни вере и православља. Ноћу је прота радио у фабрици чоколаде Кадбури, а дању је вршио парохијске обавезе у капели у Мидлнтонхол роуду у Бирмигхаму, где је српска заједница имала капелу. 1963. године прота Миленко заједно са верним народом купује парче земље од породице Кадбери и ту се рађа невероватна идеја, почиње изградња велелепне светиње храма Светог кнеза Лазара , гради се бирмингамска Лазарица.

Радови на изградњи храма почели су 1965. године храм је освећен 1968. године. Архитекта храма је Драгомир Тадић, иконостас је израдио Зарић, а осликавање је било поверено Душану Михајловићу. Зидање храма је било под покровитељством и благословом Патријарха српског Германа, а с обзиром на то да тада није била формирана Западно–европска епархија, храм Светог кнеза Лазара је проглашен од стране Патријарха Германа за ставропигијалну цркву. Све богослужбене ствари, мермер, стубови, розете прозори - све то је донето из Србије. Међу великим ктиторима и приложницима треба напоменути кума цркве Драгана Лукића, сер Адријана Кадберија и сер Алфреда Овена, који су са српским народом још у Првом светском рату били у веома присним односима.

Године 1990. бирмингамска Лазарица на челу са оцем Миленком добија предиван конак светог кнеза Лазара и кулу свете Евгеније са капелом посвећеној овој дивној светитељки.

  Прота Миленко је одликован свим црквеним одликовањима по својој заслузи, од плавог појаса до напрсног крста. На предлог патријарха Германа, одликован је орденом Светог Саве првог степена, а на 40-ту годишњицу подизања храма награђен је Карађорђевом звездом првог степена од стране престолонаследника Александра Карађорђевића.

Прота Миленко је оснивач Лазарице преса, штампарије која је у тешко  време за српски народ, време комунизма и безверја, објављивала дела светог владике Николаја Велимировића на енглеском језику, и то четири књиге ПРОЛОГА и две књиге ОМИЛИЈА да се и енглеска популација упозна са православљем и житијима светих Божијих угодника.

Године 1992. на парохији бирмингамској долази отац Александар Зебић, син проте Миленка, а прота наставља да обавља дужност старешине цркве Лазарице и дужност архијерејског заменика за Велику Британију и Скандинавију, по благослову новоизабраног епископа Доситеја. Ову дужност је прота честито обављао све до 2010. године када је због здравствених разлога морао да се повуче.

Својим уснућем у Господу прота  је оставио протиницу Олгу, сина оца Александара, кћер Радмилу и унучад  Лару, Ану, Филипа и Данијела.

Парохијани бирмигамске парохије, али и свештеници енглеских парохија, памтиће проту Миленка као изузетно доброг и марљивог свештеника, понекад строгог, али правичног достојног свога имена и чина.

Вечна ти помен, достоблажени и приснопамјатни брате наш Миленко!

парох бирмингамски прота Ненад Поповић