Светигорa: Божјом ријечју испуњавамо срца

Црква је јединство човјекове љубави према Богу и људи једних према другима. То је и основни постулат од кога сви запослени у „Светигори“ полазе. Са вјером у Бога, радећи са добрим и одговорним људима, добро промишљајући о сваком издању и уз ниску цијену књиге и велике тираже, успјели смо да за двије и по деценије од када постојимо, објавимо преко 700 наслова.

Послије деценију паузе, „Светигора“ је ове године поново учествовала на Међународном сајму књига у Франкфурту. И управо завршен Сајам књига у Београду био је прилика да „Светигора“ представи своја издања. Директор Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић каже да у Њемачкој, као и свуда у дијаспори „Светигора“, има пуно пријатеља и читалаца у редовима свештенства и међу народом.

Српска културна и духовна баштина

– ИИУ „Светигора“ је започела прије неколико година велику едицију „Српска културна и духовна баштина“ чије је прво коло „Немањићки манастири“ у десет популарних колорних монографија било веома запажено. Ове године планирали смо друго коло ове едиције, под називом „Свети Немањићи“ у осам књига. Радимо илустроване биографије светих: Симеона, Саве, Стефана Првовенчаног, Владислава, краља Уроша, Милутина, Стефана Дечанског и Уроша ИВ. Да би пројекат био бољи и оригиналнији замислили смо да за сваког од осам светитеља урадимо, на дасци, стојећу цјеливајућу житијну икону, која би садржала у средини стојећи лик светитеља, а у околним пољима 13 сцена житија. Иконе су, рађене златом и скупим бојама, великих димензија 2,20 метара са 1,60 метара. У књигама ће то бити и основни илустративни мотиви. На овај начин нпр. добијемо оригиналан и занимљив приступ, уз које иде и квалитет – каже отац Радомир Никчевић.

– С обзиром на то да је Сајам књига у Франкфурту најстарији и најзначајнији сајам књига у свијету, и да окупља више од стотину земаља са више од 7.000 излагача, онда је право задовољство поново се наћи у том друштву, обновити стара познанства и успоставити нове контакте и, што је најважније, најприје нашим људима, (којих на њемачком говорном подручју има много), а онда и другима, понудити нова издања. Стваралачка сила, која је створила и покренула читав свијет и човјека у њему налази се у Божијој ријечи, зато је мисионарска служба и проповијед Јеванђеља, као и обнова Божијег лика у човјеку, у суштини главни задатак „Светигоре“.

„Светигора“ спада у ред великих издавача, не само црквених књига. Како у овим временима кризе успијевате да одржите висок ниво и квалитет издања?

– Црква је јединство човјекове љубави према Богу и људи једних према другима. То је и основни постулат од кога сви запослени у „Светигори“ полазе. Са вјером у Бога, радећи са добрим и одговорним људима, добро промишљајући о сваком издању и уз ниску цијену књиге и велике тираже (рецимо књига „Свети Сава – принц и просветитељ“ штампана је у 120.000 примјерака), успјели смо да за двије и по деценије од када постојимо, објавимо преко 700 наслова (из богословља, историје, књижевности, друштвено-политичких питања, васпитања и образовања, културе и умјетности) у више од 5.000.000 примјерака, и да покренемо многе културне манифестације (представе „Његош небом осијани“, „Стојте галије царске“, „Трг од ћирилице“ и др.) што је, за наше услове, заиста доста. Наравно, средишња тема, у којој се сједињују све остале теме о којима „Светигора“ пише и говори је тема спасења, а то је за духовног и пробуђеног човјека најзначајније питање којим може да се бави. У томе је и кључ рада и трајања наше издавачке куће.

Да ли сте као учесник на овогодишњем Франкфуртском сајму књиге имали и нека значајнија издања на страним језицима?

– Један од великих „Светигориних“ пројеката је и објављивање Изабраних дјела митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Подухват издавања је заједничко дјело двају епархија СПЦ – Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Настало из најбоље традиције српске духовности, елитне културе и српског језика, дјело митрополита Амфилохија је, по бризи за народ и улазећи у најситније поре живота, слично дјелу великих духовника и отаца наше помјесне цркве: Светог Петра Цетињског, владике Николаја и аве Јустина. У оквиру Изабраних дјела, до сад смо припремили 25 томова. Између осталог, боравећи често на Косову и Метохији, сахрањујући мртве и спасавајући невољне и страдалне, и лично доживљавајући задах смрти, митрополит је стрпљиво и истрајно, биљежио шиптарска злодјела, као и несрећу и патњу српског народа. Његове косовске дневнике, „Поменик новог косовског страдања“, писане од марта 1999. до децембра 2000. објавили смо на руском и енглеском језику, и представили смо их у Франкфурту. Интересантно је да је режисер хаџи Драган Ђуровић снимио филм „Ви идите, ја нећу“, о јунаку Милошу Ћирковићу, чију је потресну судбину и јуначки подвиг митрополит у дневницима записао.

Завршен је и Сајам у Београду, добили сте награду за књигу о Цетињском манастиру, имали сте и запажену, и веома посјећену, промоцију књиге „Красница Пећка“…

– Црква је духовна школа. Храм је мјесто у којем је сваки предмет свештени симбол, који подсјећа на вјечност, и „Светигора“ то стално истиче. Књига о Цетињском манастиру, богато илустрована монографија, била је природни наставак у серији наших књига тога типа: „Тајна Острошког Чудотворца“, „Атлас Старе Србије“, монографија о светитељима, кола Немањићки манастири, „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори“, књиге о храму Христовог Васкрсења у Подгорици и др. Ова нагарада може да се схвати као свједочанство да је, ето, и званично и јавно примијећена брижљивост и пажња са којом су те књиге рађене. Промоција „Краснице Пећке“ (то је прича о чудотворној икони Мајке Божије која се налази у Пећкој Патријаршији) на којој су говорили митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић и проф. др Аника Сковран, уз учешће „Косовских божура“, глумице Иване Жигон и младе гусларке Бојане Пековић, претворила се у дивно умјетничко-поетско вече, са наглашеном духовном и родољубивом димензијом.

Шта преко Ваших књига поручујете нашем православном народу овдје и у расијању?

– Хришћанска порука би за све људе, и у свим временима била увијек иста. С обзиром на то да већина наших људи и у расијању и у домовини трага за бољим животом, можда треба често поновити да истински циљ живота сваког хришћанина није стицање, већ складан друштвени живот и изнад свега одавање части и уподобљење своме Створитељу кроз посао којим се свако од нас бави, уз свесрдну помоћ онима који су слабијег материјалног стања или су духовно раслабљени и непробуђени. Блажени Августин је записао да само „бездан Божије љубави може да испуни бездан човјековог срца“.

Дан

Извор: Митрополија црногорско-приморска