Законом на светиње
Колики значај Европа даје нацрту Закона о слободи вероисповести који је урадило Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе говори долазак делегације Венецијанске комисије и Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) 16. новембра у Подгорицу. Све три конфесије дигле су се на ноге, оцењујући нацрт неприхватљивим и накарадним. Према речима протојерејаставрофора др Велибора Џомића, координатора Правног савета Митрополије црногорско-приморске, планирано је да се високи гости сретну и са представницима цркава и верских заједница.
– Ми смо наше примедбе на нацрт закона већ превели на енглески језик. Осим тога, указаћемо на све незаконитости ресорног министарства од припреме нацрта закона до данас, као и на његову неусаглашеност са међународноправним актима и правним поретком Црне Горе. Припрему тог акта је обележило кршење прописане процедуре, нетранспарентност, дискриминаторан приступ, једностраности и одсуство експертске подршке каже, за „Новости“, Џомић.
Ђавољи закон
Овај нацрт не само да као ђаво од крста бежи од назива Српска православна црква, па и од синтагми Православна или Католичка црква уопште, него и буквално прохибира реч „црква“, која је у европској хришћанској цивилизацији од памтивека била и остала савршен израз самоосећања и самоодређења хришћанске заједнице као живот тела коме је глава сам Христос. Насупрот томе, творци овог нацрта реч „црква“ доследно замењују политички коректним мртвим сурогатом, какав је „верска заједница“. Код Орвела у роману „1984.“ најмоћније оружје тоталитарне државе јесте нови, измењени језик и речник који се намеће заглупљеном човечанству, до у ситнице му диктирајући како ће да мисли, осећа и понаша се као њен беспоговорни роб и робот истиче свештеник Радомир Никчевић.
Ненадлежно је, прецизира Џомић, и утврђивање, симулирање јавне расправе, необјављивање извештаја са Јавне расправе, тајност документа у јавној расправи, одсуство сензибилитета за дијалог од стране министарства, исхитреност, лоша организација:
– Једном речју, Нацрт закона и јавна расправа о њему у организацији Министарства јесте класичан пример како један акт не треба да изгледа и како се не припрема закон. На све то ћемо указати нашим саговорницима.
Да се ради о државном насиљу над Српском православном црквом и другим конфесијама, тврди протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намесник херцегновски.
Испољавајући крајње увредљиво непоштовање према онима чија права бирократски утврђује, Влада Црне Горе овим документом сведочи о својој намери и спремности да нам кључна верска питања закине, па и сасвим одузме, а да се са нама током формулисања законских решења из овог нацрта уопште није консултовала каже, за „Новости“, Никчевић. Данашње епархије у Црној Гори законите су наследнице старих пресветосавских и светосавских православних епископија и сва њихова историја легитимише их као делове аутокефалне СПЦ.
Посебна одговорност коју има митрополит црногорско-приморски огледа се, указује наш саговорник, у његовој наследној титули егзарха или чувара пећког трона патријарха српских, коју и данас носи.
– Предлогом одузимања од Митрополије и осталих епархија СПЦ у Црној Гори свих храмова саграђених пре 1918. и несумњиво планираним преношењем њихових власничких права на узурпаторску дружину из православне цркве изопштеног распопа Мираша Дедеића, лажну цркву тзв. ЦПЦ, својим наопаким решењима овај нацрт циља на разорење предањског духовног бића Црне Горе, на коначно истребљење светосавског и светопетровићког православаља, на затирање и уништење православног црквеног устројства и истинског живота у правој вери Христовој у Црној Гори.
Никчевић упозорава да овако срочен нацрт битно угрожава позиције и Римокатоличке цркве, дефинисане међународним уговором Владе Црне Горе и Свете столице.
– Католичка црква није стекла јавно правно субјективитет никаквим уговором, него држава тај субјективитет признаје у Темељном уговору у складу са начелима својег Устава и канонским правом подсећа саговорник „Новости“.
Новости, Велиша Кадић, ИН4С
Извор: Митрополија црногорско-приморска
