Централни савет Јевреја у Немачкој поздравља ново коментарисано издање пропагандног списа "Mein Kampf"

Ово издање има посебног смисла пред навалом десничарског популизма

Председавајући Централног савета Јевреја у Немачкој Јозеф Шустер смтара смисленим и поздравља објављивање критичког издања Хитлеровог памфлета. У петак 8.1.2016. oн је за NDR саопштио да се нада да ће ово коментарисано издање деловати просветитељски у односу на мит који се око ове књиге исплео. Шустер је уверен да ће ово издање показати да је ова књига била инструмент моћи и са какавим је скуриним теоријама и тезама Хитер градио своју власт. Шустер је изразио и извесну бојазан да ће ова књига имати нежељену резонанцију у екстремно десничарским круговима.

О чему је реч?

Критичка едиција

Седамдесет година након Хитлерове смрти, 31.12.2105.г.,  угашена су ауторска права (copyright) на његову књигу, кобни памфлет „Mein Kampf“. Countdown је окончан. Од 1.1.2016.г. је овај оминозни памфлет поново ту, иако је - истине ради ваља признати - антикаварно и на интернету био у свако доба и на различитим језицима свима доступан. Али нова издања ове Библије националсоцијалиста била су забрањена у Немачкој од краја Другог светског рата.

Искључиво право на оставину Адолфа Хитлера, коју је до тада поседовао Freistaat Bayern, неповратно је истекло. Интересовање медија за овај догађај је енорман. "Mein Kampf" је, истичу унисоно историографи, најзлогласнија књига икада објављена на немачком језику. За једне је она ”табу”, за друге је ”фасцинозум”. У Немачкој је она од завршетка Другог светског рата била забрањена, а у неким другим земљама је до данас бестселер.

Али шта знамо ми о овој оминозној књизи – о њеном настанку и деловању у оно време и данас? Како и где ју је Хитлер писао? Ко је књигу читао и шта је о њој пре Хитлеровог преврата (Machtergreifung) о њој мислио?

На који начин је она постала бестселер? Колико је Хитлер зарадио на овој књизи? Зашто је она имала одлучујућу улогу за његову власт? И како се треба данас, када забрана њеног издавања истиче, према њој односити?

Овај пропагандни памфлет је продан у дванаест милиона примерака до 1945.г. Седамдесет година након Хитлерове смрти Münchner Institut für Zeitgeschichte објавиће 4. јанаура 2016.г. коментарисано издање ове злогласне књиге. На њеној припреми је радио тим експерата за питања националсоцијализма. За многе је у овој књизи ”положен кључ за разумевање националсоцијализма”.

Крај дуге контраверзе око кобног памфлета

Научна испитивања књиге "Mein Kampf" до данас нису  била  бројна, пре свега из два разлога. С једне стране, испитивање њених културно-историјских корена значило би и њихово вредновање и/или релативизовање, а са друге, то би се могло видети и са подозрењем тумачити као прикривени апологетски подухват.

Памфлет "Mein Kampf" је постао симбол националсоцијализма као ниједан други спис ове мрачне епохе новије политичке историје. Истовремено до данас круже „приче“ о bestseller(у) који нико не чита. Оваквим клишеима је посвећена студија Отмара Плекингера - Othmar Plöckinger: Geschichte eines Buches: Adolf Hitlers "Mein Kampf" 1922-1945, Oldenbourg Wissenschaftsverlag, München 2011 (2. aktualisierte Auflage). Плекингер описује  сложену историју њеног настанка, странпутица и замршених епизода из повести њених различитих издања и готово непрегледну историју пријема на који је наилазила. Посебно интензивно место у Плекингеровој студији заузима питање како је књига тумачена после 1933. у крилу држава чланица војне алијансе. Плекингер настоји да демитологизује тезу о томе да овај памфлет „није читан“. Он је испитивао регистре библиотека и анализирао учесталост изнајмљених примерака, као и број њених цитата и парафраза у оновременој публицистици.  Посебно је занимљива Плекингерова анализа паралеле између настанка књиге и политичких збивања у Немачкој. Плекингер налази да је политичка слика Адолфа Хитлера у годинама настанка овог памфлета изгледала кохерентном, што је у виђењу многих тумача спорна теза. Можда је Плекингерова студија  више проширење хоризонта у поимању психолошке слике диктатора неголи доследна  демитологизујућа критичка едиција основног текста памфлета "Mein Kampf".

Барбара Ценпфениг је, пак, ушла свесно у тај ризик. Ауторка је објавила -  Barbara Zehnpfennig: „Adolf Hitler: Mein Kampf. Weltanschauung und Programm – Studienkommentar“, UTB, Stuttgart 2011. Она констатује тематски диспаратне слојеве идеја који стоје један садругим у противречности. Мисли су конфузне, а стилистички слаби елаборати само сведоче о монистички заснованом темељу мисаоног здања које је мотивациони фундамент Хитлеровог спољно-политичког и унутрашње-политичког  програма. Сходно њеноммишљењу, немогуће је седамдесет година након Хитлерове смрти овај спис држати на индексу забрањених књига. Она вели да такав акт није посебно мудар, јер би грађанима требало да буде дозвољено да читају и сами се увере у то шта је била Хитлероваинтенција и мотивација. Ко се књизи буде предметно приближавао, много ће му се отворити. Баварско министарство финансија поседује издавачко право на овај памфлет, које је било код Eher-Verlag од кога су га националсоцијалисти наследили.

„Данас се зна какав је злочин Хитлер починио, те је несхватљиво да се његово мишљење до данас не узима озбиљно,"  вели професорка Ценпфенинг, чији је хабилитациони спис посвећен овом памфлету.

Након неуспелог пуча 9. новембра 1923. Хитлер је осуђен за дело велеиздаје на петогодишњу казну заточеништва у Ландсбергу на Леху. Он је на тој катарзи  провео само 9 месеци. Комфоран  живот у казамату му је омогућио да отпочне са писањем својихаутобиографских сећања и излагањем својих политичких погледа. Први део књиге је настао уз асистенцију Рудолфа Хеса и Емила Мориса, којима је Хитер диктирао пасаже манускрипта, а они их куцали на писаћој машини. Овај рукопис носи наслов “Мојаборба. Обрачун“, а други део, који је настао након пуштања са робије, у Оберсалцбергу, носи поднаслов „Националсоцијалистички покрет“.

Да је "Mein Kampf" постао мит заслуга је свеприсутности ове књиге у политичком, културном и фамилијарном животу националсоцијалиста. Већ је 1933. ова књига била публикована у више издања. Након Хитлеровог Machtergreifung (насилног преузимањавласти) она је постала bestseller који је при најразличитим поводима поклањан грађанима. До 1939. г. овај памфлет је досегао тираж од 5,5 милиона примерака, а 1943. је та цифра бројала већ 10 милиона. Почев од 1936. г. ова оминозна књига је уручивана свакомбрачном пару при склапању брака као лични примерак. Сумња се да ли је уопште била читана. 

Ценпфениг схвата своју студију као аналитчки коментар, па се отуда доследно држи ауторове структуре књиге, чији политички пут подробно описује. Релативно се брзо може стећи утисак да је "Mein Kampf"  хомогени програмски текст. У њему су коришћеницитати Шопенхауера и Ничеа, а оне пасаже у којима Хитлер расправља о уметности и уметницима, у које је и себе бројао, ауторка изоставља. Ценпфениг се није латила паралелне анализе различитих издања ове књиге која су једна од других одступала. Такава бианализа била једнако занимљива као и увид у путеве њене рецепције. Но и мимо тих незнатних дефицита, књига Барбаре Ценпфениг је драгоцени допринос демитологизовању, односно разумевању генетичког контекста бизарних политичких идеја овогнајозлоглашенијег диктатора у историји савременог човечанства.

Критичко издање: „Hitler, Mein Kampf. Eine kritische Edition“

Угледни минхенски ”Das Institut für Zeitgeschichte” приступио је овом термину са амбициозним циљем да припреми једно научно коментарисано издање овог идеолошког памфлета. На челу са др Кристијаном Хартманом један тим историчара је увишегодишњем пројекту припремaо ово издање у чијем се центру налази критички коментар са деконструкцијом и контекстуализацијом Хитлеровог рукописа: како су настале његове тезе? Какве је он намере имао? На каква су друштвена упоришта наилазилаХитлерова  тврђења међу његовим савременицима након 1933? И изнад свега: шта се у светлу најновијих сазнања о Хитлеровим небројеним тврђењима, лажима и обећањима може узвратити? Ово није само историографски задатак, већ, имајући у виду и високусимболичну вредност коју је ова Хитлерова књига увек имала, демистификација памфлета „Mein Kampf“ зацело је допринос историјско-политичком просветитељству.

Шта је „Mein Kampf“?

„Mein Kampf“ је Хитлеров најважнији политички спис. Он је настао између 1924. и 1926. у две свеске. Док је прва свеска стилизована Хитлерова биографија, као и рана историја NSDAP (Националсоцијалистичке партије Немачке) и њене претходнице DAP(Немачке партије рада), дотле је програм националсоцијалиста у средишту друге свеске. Велики делови прве свеске су настали за време Хитлеровог заточеништва у Ландсбергу на Леху, у коме је лежао због свог неуспелог покушаја пуча у новембру 1923. Тај неуспели пуч, заточеништво и забрана NSDAP значили су прекид Хитлерове политичке каријере. То време је он, пак, користио да све дотле прочитано, доживљено и замишљено фиксира писано у виду идеологије и својој забрањеној партији отвори нове перспективе и развије нову стратегију. Другу свеску је Хитлер писао након пуштања с робије, највећим делом у Оберсалцбергу.

Хитлеровом номинацијом ”рајхсканцеларом” у јануару 1933. број продатих примерак књиге је растао у висину и књига је постала bestseller. До 1945. је „Mein Kampf“ преведен на 18 језика и био продан у 12 милиона примерака.

Након Хитлеровог самоубиства и тоталног распада НС-режима 1945.г. уједињене силе победнице пренеле су право на ову Хитлерову књигу Баварској влади (Freistaat Bayern). Баварска влада се тим правом строго служила тиме што је категорично забрањивала нова издања ове књиге. Но истеком тог copyright(a), 70 година након Хитлерове смрти, тај јуристички инструмент почев од 2016.г. није више на снази.

Зашто критичко-научна едиција?

„Mein Kampf“ је централни извор националсоцијализма.

О његовом значају и деловању је угледни немачки историчар Еберхард Јекел још 1981.г. писао: ”Ретко или заправо никада се није у историји један владалац, пре него што је доспео на власт, тако прецизно, као Адолф Хитлер, писмено припремио, што је доцније урадио. Само због тога он заслужује пажњу. Без њега би  рани записи, говори и књиге које је Хитлер написао, били само од биографског интересовања. Само испуњење га уздиже на раван историјског извора.”

Хитлерова политика, рат који је он иницирао и злочини потпуно су променили свет. Већ због тога су текстови у том памфлету – његови говори, рани скице, његови разговори са дипломатама, његови ”монолози” у ”фиреровом квартиру”, његове наредбе  за вођење рат и, коначно, његов тестамент –били су одавно објављени. До сада ови текстови нису били научно обрађени, припремљени или коментарисани. Само у одломцима је „Mein Kampf“ објављен, што је чинило велики пропуст у истраживању националсоцијализма и већ дуже времена чини се пожељним.

Циљ издања је да спис „Mein Kampf“ као значајан историјски документ обради, контекст његовог настанка осветли узимајући у обзир Хитлеров велтаншауунг (поглед на свет), реконструишући изворе његових идеја, сучељавајући их са резултатима модерних сазнања.

Institut für Zeitgeschichte располаже у питањима научних издања вишеструке експертизе националсоцијалистичке литературе. Дванаест свезака обухвата у међувремену сакупљену и анализирану грађу од 1991. до 1998/2003, што је серија насловљена ”Хитлерови говори, списи, наредбе 1925-1933”.

Institut für Zeitgeschichte је издао 1961.г. Хитлерову ”другу књигу”, деведесетих година ”Дневнике” Јозефа Гебелса, као и недавно ”Дневнике” шефа-идеолога NSDAP Алфреда Розенберга. Отуда је консеквентно што се овај Институт суочио са изазовом да објави „Mein Kampf“ са критички редигованим изворима, а не као остале историјске документе.

Мимо трезвене и научно поуздане текстуално-критичке анализе и коментара био је неопходан обрачун са Хитлеровим списом, једном речју: једно издање са чврстим гледиштем.

Коментари памфлета „Mein Kampf“ нису били само научни задатак. Готово да нема књиге око које се више митова исплело и који су рађали страх, изазивали одвратност, радозналост и спекулације и стварали некакву ауру тајанствености. Нека врста табуа на коме се веома добро зарађивало. Отуда је ова критичка едиција и супстанцијални прилог историјско-политичком просвећењу.

Важно је било да се пропагандна енергија Хитлеровог списа трајно деконструише и сасече симболична снага тог одиозног списа. На тај начин се може, верују издавачи, осујетити пропагандистичка и комерцијална злоупотреба овог списа.

Све дебате око новог издања – Хитлерови текстови су доступни на вишеструки начин: било антикварно или легална енглеска издања или само са неколико ”кликова мишем” на интернету - „Mein Kampf“ је постојао и досад и налазио своје нове читаоцве, агитаторе и трговце.

Отуда је задатак научно коментарисаног издања био да се распламсала дебата опредмети и понуди озбиљна, научно фундирана  алтернатива нефилтририсаном ширењу Хитлерове пропаганде, његових лажи, полуистина и тирада мржње. Ова едиција се обраћа отуда са просветитељском интенцијом свесно широком кругу читалаца.

Кроз неку врсту ”уоквирења” оригиналног текста у виду увода  исцрпних научних коментара настаје субтекст „Mein Kampf“(а), кроз који ће врло брзо постати јасно као је настала Хитлерова књига, како је селективно и изневеравајући стварност узимала маха и чије фаталне последице сви познајемо.

Како су радили приређивачи?

Отуда се са великом напетошћу очекује критички и диференцирани пријем овог расистичког памфлета. Тај пријем ће бити посебно бризантан у околностима актуелног јачања неонациста под маском партија на десничарском политичком спектру у Немачкој.

протођакон Зоран Андрић, Минхен