У Котору одржана Светосавска академија
У данашње вријеме хипериндивидуалности, одсуства емпатије за другог, за ближњег, за идеје заједничког добра, тип личне, професионалне и хришћанске одговороности познатих српских композитора, који су живјели и стварали у XИX вијеку, Корнелија Станковића и Исидора Бајића, много недостаје, оцијенио је у бесједи на традиционалној Светосавској академију у храму Светог Николе у Котору др Богдан Ђаковић, продекан Академије уметности Нови Сад.
Говорећи из домена његове примарне вокације музиколога-истраживача српске умјетности и музике, а поводом прошлогодишњег обиљежавања 150 година од смрти Станковића и 100 година од смрти Бајића, Ђаковић је говорио о светосавским елементима ових српских композитора. „Кроз своју музичку дјелатност његовали су и значајно унаприједили не само водеће жанрове српског музичког романтизма, свако у свом времену, простору, специфичном друштвено-историјском тренутку, већ су у идеолошком, просвјетитељском и педагошком раду поставили професионалне смјернице високих стандарда, увијек оплемењене мишљу о ползи и далекосежној користи народној. Тај специфичан светосавски елемент, или поетичније светосавски завјет или призив, испуњавали су без остатка, често жртвујући сопствени умјетники его, потребама свога рода“, казао је Ђаковић.
Како је назначио, управо захваљујући таквом приступу у извјесном смислу успјешно је компензован недостатак претходних паралелних токова музичке историје са развијеним народима, тако да је већ генерација Бајићевих следбеника Милојевић, Коњевић, Ристић и остали, могла да ухвати корак са свијетом у стилском и композиционом смислу. „У данашње вријеме хипериндивидуалности, одсуства емпатије за другог , за ближњег, за идеје заједничког добра, гдје би у контексту опште културе нашег народа морао да постоји озбиљан консензус око тога што је заиста корисно, а не само дозвољено, тип личне, професионалне и хришћанске одгвороности једног Станковића или Бајића много недостаје. Да бисмо појали Светом Сави на доличан начин, неопходно је да иза различитих нотних записа, хармонизација, хорова и приредби, стоји аутентична вјера у Творца и његове свете, међу којим је ореол Светог Саве потребнији него икада и може да има зацјељујуће, саборно, евађеоско и христоносно дејство“, казао је Ђаковић.
Драган Ђурчић, секретар хора Српског пјевачког друштва Јединство, које Светосавске академије организје у посљедњих 175 година, подсјетио је да је и синоћња започела Салгетијевом пјесмом „О српска млада невина чеда“. „То је пјесма коју је Јединство наручило од тог италијанског композитора из Котора и која је настала доста прије Мокрањца. Нека нам то буде још један од доказа да је Свети Сава у Боки свој на своме и да није никакав уљез увезен након Првог свјетског рата, као што неко жели казати. Напротив, прије осам вјекова у комшилуку на Превлаци је формирао је Зетску епархију и оставио нам једну озбиљну, тешку, а у исто вријеме и прелијепу мисију живљења истока на западу и запада на истоку, коју су наши преци читавих осам вјекова спроводили на један достојанствен начин“, казао је Ђурчић.
Светосавском академијом почеле су овогодишње Светосавске свечаности које уз „Јединство“ организује Српска православна црквена општина которска. На Савиндан 27. јануара у цркви Светог Николе у 10 сати ће почети литургија са резањем славског колача. У 11.30 је дочек Градске музике Котор пред истом црквом, док у 16 почињу вечерње и Дјечја академија у цркви Светог Петра Цетињског на Прчању, у 18 вечерње и Дјечја академија у цркви Светог Николе , а након тога у 20 сати почиње програм поводом славе Српског пјевачког друштва „Јединство“. „Да живимо сви у слози Свети Саво Ти помози“ – стоји у позиву организатора Светосавских свечаности.
Академији присуствовао је и генерални конзул Републике Србије у Црној Гори Слободан Бајић, а у богатом музичком програму премијерно је изведена и композиција Рускиње Н.Ј. Књажинскаје „О преблаги, тихи учитељу“ на текст из Његошеве „Луче микрокозма“. Поред хорова Јединства, којим су дириговали Ивана Кривокапић и МихајлоЛазаревић, наступили су Ана Михаљевић (клавир), сопрани Милица Лалошевић и Александра Магуд, затим Катарина Кривокапић (соло), Јована Мршуља (соло), рецитатор Никола Вукшић, Дејан Кривокапић (клавир), Душица Кордић (виолина), Горан Шеваљевић (хармоника), Тања Богдановић (виолина), Маја Антић (виолончело) и Весна Шарац (хармоника). На крају је отпјевана Мокрањчева Светосавска химна.
Извор: Митрополија црногорско--приморска