Благовештење Кабларско прославило манастирску славу

Целокупно уметничко, културно и историјско наслеђе овчарско-кабларских манастира представља најзначајнију цивилизацијску тековину Чачка и његове шире околине. Посебна благодат осећа се на сваком пређеном километру ове јединствене природне целине, коју је Господ благословио постојањем бројних манастира и светих места, а које монаси кроз векове негују непрестаном молитвом и трудољубивим послушањем.

Благовештење у Овчар Бањи, један од девет манастира наше српске Свете Горе, прославио је своју славу. Велики број монаха и монахиња, свештенства и верног народа из Епархија жичке и тимочке, окупио се у овом манастиру да празник Пресвете Богородице торжествено прослави светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички г. Јустин.

Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (игуман манастира Вазнесење), архимандрит Јован (игуман манастира Вујан), јеромонах Николај (сабрат манастира Преображење), архијерејски намесник пожешки протојереј ставрофор Ненад Величковић и протојереј Небојша Дабић, архијерејски намесник трнавски. Својим присуством увеличали су прославу представници свих овчарско-кабларских манастира: настојатељ манастира Свете Тројице јеромонах Орсисије, игуманија манастира Сретење Аквилина, игуманија манастира Успеније Наума, настојатељица манстира Никоље Јелисавета, настојатељица манастира Јовање Теодора, све у пратњи својих сестара и сестринство манастира Ваведења.

У својој беседи Епископ жички је најпре поздравио окупљене нагласивши: „Овоје велики дан за Цркву Божију, за народ Божји, за ову свету обитељ, јер ово је прва слава од када су дошле сестре монахиње у ову свету обитељ и наставиле вековну традицију живота овде, на овоме светом и благословеном месту.“ Владика је затим, објашњавајући читав домострој спасења, подсетио окупљене на подвиг и величину Пресвете Богородице без које би овај свет био змијарник у сенци смртној и у тами, рекавши: „Пресвета Богородица чувала је у срцу своме сва пророштва која су говорила о њој, и највеће пророштво, али и најболније је: „Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.“ Јер примајући Духа Светога, тиме што је пристала да буде радионица нашега спасења, она није примила само част, већ је пристала и да тако прими оно што је Симеон Богопримац рекао, оно што је Господ по промислу и љубави својој учинио - да страда за род људски. На тај начин је она морала да буде та која је одиграла највећу улогу од нас људи: да принесе Сина свога; не само да га роди, него и да га жртвује за спасење читавог света.“

Потом је окупљене поучио: „Саветујуем вама да када год можете са ревношћу читате акатист Пресветој Богородици и када год можете молите се: Пресвета Богородице спаси ме! Пресвета Богородице дај ми силу да издржим и да се спасим! Амин!“

Након заједничарења у светој чаши и ломљења колача, духовна радост је настављена за трпезом љубави коју је игуманија ове свете обитељи мати Михаила са сестринством припремила уз помоћ колачара Дејана Марића из Чачка, Стојана Гавриловића из Ужица и Видана Михајловића из Пожеге, као и уз помоћ приложника из Пожеге, Чачка и Ужица. За колачара храмовне славе за идућу годину пријавила се др Јелена Ристић из Зајечара.

Извор: Епархија жичка