Видовдан у манастиру Подластва Грбаљска
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију са парастосом српским мученицима и новомученицима пострадалим прије, у вријеме и послије Косова за Крст часни и Отачаство.
У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је Христос на Голготи, кроз своје распеће и жртвовање за живот свијета, али и кроз своје васкрсење, открио сву тајну људскога живљења.
„И показао је пут којим је призван да иде сваки човјек рођен на овој земљи. А нема другога пута сем Њега. Нема другога пута сем сараспињања Њему на начин Његових пророка и мученика, на Његов начин, јер само они који се Христу сараспињу, задобијају тајну, не само пролазнога земаљскога живота, него и вјечнога и непролазнога“, рекао је Владика.
Владика Амфилохије је, говорећи о управо завршеном Великом и Светом сабору Православне цркве на Криту, рекао да је сигуран да су на њему духовно били присутни и патријарски: московски, антиохијски, грузијски и бугарски.
„Они са одређених разлога нијесу били присутни, али су и они били присутни припремајући тај сабор, који се у таквом виду догодио први пут послије више од хиљаду година. Сабор је посвједочио како је Црква Христова пролазила кроз вјекове, кроз распећа и гоњења, која је Црква распетога Христа, сараспета Христу, како је увијек изнова васкрсавала и обнављала овај свијет“, казао је он.
Он је казао да је на сабору било видљиво и распеће Христово у животу сваке помјесне цркве кроз вјекове, и на сваком појединцу, а нарочито на онима који су својим мучеништвом посвједочили Христа Бога.
„Тако смо на Криту, апостолском острву опипали ране Христове кроз вјекове, у свим земаљским народима. А у исто вријеме смо осјетили и доживјели силу Христовог васкрсења и обећања да Црву Божју никаква сила неће надвладати“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је рекао да су свети мученици доказ зрелости сваког земаљског народа и додао да је за нас посебно значајан Свети Јован Владимир, чију хиљадугодишњицу страдања ове године обиљежавамо.
Он је рекао да је, по благослову Његове Светости Патријарха Иринеја и Светог архијерејског сабора СПЦ обавијестио предстојатеље Црква сабране на Криту о тој прослави и позвао их да дођу на освећење храма Светог Јована Владимира у Бару заказано за 25. септембар.
„Све што је свето и честито саграђено у нашем народу до Светога Саве, за вријеме Светога Саве, послије Светога Саве, до Светога Петра Цетињскога, до Светога Јоаникија Бокешкога и са њиме постраалих мученика, и до ових овје похрањених Грбљана, Паштровића, Маина, саграђено је на жртви и мучеништву“, рекао је Владика.
Владика је додао да је Видовдан празник којим празнујемо Христа распетога и васкрслога.
„Празнујемо све оне који су се сараспели Христу да би вјечно са Њим живјели, а посебно оне који су у вријеме косовског и покосовског страдања, до данашњих страдања, на челу са великомучеником косовским Лазаром ходили за Христом, носили Његов часни крст и који су учинили наш народ зрелим народом, народом који и данас свијет обогаћује свецима“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је са свештенством служио парастос код спомен-костурнице Грбљана, Маина и Будвана побијених од стране безбожника у Старом Бару у новембру 1944. године.
Затим је Владика са свештенством благосиљао славски колач.
Он је, говорећи о страдању овдје сахрањених српских новомученика, казао да присуствујемо наставку под новим видом нацифашистичког и бољшевичког безбожништва које их је учинило мученицима за Христа и правду Његову.
Потом је изведена празнична академија на којој је у славу Божију и у част Светог кнеза Лазара, великомученика косовског и Светог Јована Владимира бесједио ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
У умјетничком дијелу програма наступили су Дјечје културно-умјетничко друштво „Жупа“ из Никшића, гуслари Никола Крулановић и Иво Крстичевић и соло извођачи Даница Никић, Бранка Зечевић и Тања Мушикић.
Видовдански сабор у манастиру Подластви грбаљској завршен је славском трпезом хришћанске љубави.
Извор: Митрополија црногорско-приморска