Храмовна слава у насељу Шангај код Батајнице
Храм посвећен Светом Јовану Шангајском у насељу Шангај, за чију локацију се постарала Општина Земун, прославио је у суботу 2. јула 2016. године храмовну славу.
У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима достославне Битољске богословије у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима. Торжественом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Василије.
Саслуживали су архијерејски намесник земунски протојереј-ставрофор Слободан Радојчић; протојереји-ставрофори: Славко Зорица, инспектор богословија (Епархија далматинска), велики црквени неимар Милорад Нишкић и Велизар Живановић; протојереј Жарко Барац; протођакон Радомир Перчевић (Архиепископија београдско-карловачка) и катедрални сремскокарловачки ђакон Слободан Вујасиновић.
Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника. Наиме, за кратко време од освећења темеља (2014.) до данас подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови.
Својим изванредним појањем хор Свети Андреј Првозвани из Батајнице, уз свештенство и професора мр Предрага Миодрага увеличао је литургијско сабрање.
После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши – Причешћу, Преосвећени Владика сремски Василије је пререзао славски колач, док су друге славске колаче преломили крстоносне проте Велизар Живановић и Милорад Нишкић. Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану Шангајском.
Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, Епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије а Владика Николај епархијски битољски архијереј – па су се добро познавали – по свему био живи светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно тело, у Сан Франциску. Владика је изразио наду да ће честица моштију Светог Јована Шангајског стићи у овај храм и бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван.
Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народфа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске заграничне цркве у Шангају.
За све верне је приређена трпеза љубави у Парохијском дому при храму Светог архангела Гаврила у Батајници.
Данашњем празновању придружио се Епископ новограчанички-
Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници из Сремске епархије, добротвори, затим протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; г. Градимир Станић, управитељ Издавачке фондације и штампарије СПЦ Архиепископије београдско-карловачке; г. Александар Шешељ, члан Општинског већа Градске општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, као многи гости из неколико оближњих места.
Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму: јереји Горан Цвијановић, старешина храма, и Дарко Кончаревић. Велика им благодарност!
***
У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је владика Јован шангајски Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице Курскаја - Коренаја. Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве.
Зорица Зец
Извор: Епархија сремска