Храмовна слава манастира Раковца

Свети бесребреници Козма и Дамјан свечано прослављени у манастирском амбијенту

Од раног јутра окупљао се верни народ Епархије сремске и других епархија наше Свете Цркве да са високопреподобном игуманијом мати Гаврилом, духовником овог манастира јеромонахом Варнавом и сестринством прославе славу  цркве посвећена Светим врачевима бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Василије, а саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Колунџић, некадашњи професор Карловачке богословије и касније парох у Нирнбергу; протојереј Мирослав Бабић; јереји Александар Чавка и Бранислав Мишковић; јеромонах Лукијан из манастира Шишатоваца; парохијски ђакон румски Немања Теофиловић.

За певницом су појали протојереј-ставрофор Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски; јереј Жељко Кушић из Сремске Каменице, ђакон Слободан Вујасиновић и вредни богослови из Сремских Карловаца и Београда. 

Славски колач је пререзао Владика Василије, док је игуманија мати Гаврила саборно са сестринством и монаштвом неколико фрушкогорских манастира, духовником манастира Раковцем оцем Варнавом, мирским свештенством и верним народом, појала тропар Светима Козми и Дамјану, лекарима и чудотворцима, који су добивши благодат од Бога, лечили људе од сваке болести и муке. 

Епископ сремски Василије је честитао храмовну славу игуманији манастира мати Гаврили и сестринству, као и јеромонаху Варнави, подсетивши на житије бесребреника Козме и Дамјана који нису тражили надокнаду за лечење, а затим благопоучним речима позвао народ да се окупља на молитву, и изразио жељу да наши манастири буду увећани братством и сестринством управо ту где се сваки дан служи Литургија и моли се Господу за све нас и све православне хришћане.

Данашњој Литургији је присуствовало сестринство манастира Раванице из Врдника са високопреподобном игуманијом мати Параскевом, затим сестринство манастира Јаска и манастира Ваведење из Београда.

Преосвећени владика сремски Василије је казивао и о потреби и снази непрестане молитве:

"Ми смо данас дошли циљано у овај манастир. Када би нас неко упитао: куда идеш, ми би смо одговорили: идем да се молим Богу. Слушајте речи човека: идем да се молим; идем да приносим молитву своју Богу; идем да запалим једну свећу; идем да запалим још једно кандило пред  престолом Свевишњега са молитвом коју ћу ја изговорити овде у светоме храму. Тај Божји дар кроз молитву коју и накратко изговоримо јесте  стање и старање Духа Светога који нас  оживљава и одржава, даје нам снагу и укрепљење да можемо кроз ту енергију и силу божанску трајати. Онолико колико приносимо молитве, колико  је наша молитва искрена, одана Богу и уколико је изговорена без имало сумње за  оно што молимо, и Бог ће дати.​

​Тражите и даће вам се, куцајте на врата Господња и отвориће вам се; нема онога који се молио Господу искрено за оно  што му је потребно, а да му Свевишњи Господ није испунио," казао је, између осталог, Преосвећени.

У реновираном конаку су уређене келије спремне за нове подвижнике. Све је једноставно и без раскоши; манастир живи у хармонији светла, неба, природе; у савршеном поретку који је наслеђен, у духу православном од искона и у векове. У ходнику, дугачком и светлом, на једној страни су уметничка дела на којима су осликани фрушкогорски манастири: прозори су окренути цркви посвећеној бесребреницима Козми и Дамјану и, гле, ту се црква и конак, иако на кратком растојању, једно у другоме огледају. Разноврсно цвеће монашком руком неговано доприноси лепоти Богом створене природе.

Трепезарија у којој су се сви окупили да установе продужену Литургију, уређена је за потребе окупљања верног народа. У њој се после молитве и ручка још живо разговарало, а Владика сремски Василије је посебну пажњу посветио сестринству наших манастира, занимајући се, као и увек, о животу у манастиру и потребама манастирског и духовног живота. 

Монашке руке уздижу руке ка Господу, али те исте руке одржавају цркву, порту, конак, манастирско имање и вредно производе за потребе манастира и домаћинстава.

До потпуне обнове цркве и конака има још много делатности, а свако је призван да према својим могућностима и овај манастир обрадује разним доброчинствима.

Зорица Зец