Седмица православне књиге у Варни

Од 5. до 11. септембра 2016. године у бугарском граду Варни, престоном граду Митрополије варненске и великопреславске Бугарске Православне Цркве, на ”златнопешчаним” обалама Црног мора, у здању Градске уметничке галерије одржана је 18. Седмица православне књиге, велика словенска и свеправославна културна манифестација (буг. ”пројава”).

Ове године Седмица православне књиге окупила је, поред бројних учесника Цркве домаћина, свештеника и професора са највећих бугарских богословских училишта и различитих епархија, и представнике Московске Патријаршије и Српске Православне Цркве, словенојезичне Молдавије, Србије и Црне Горе, а преко њихових преведених књига и издаваче и ауторе из Грчке и Украјине. Нашу помесну Цркву, односно њену Митрополију црногорско-приморску, представљао је, по благослову Митрополита црногорско-приморског, г. Амфилохија, протојереј ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намесник херцегновски и директор Издавачко-информативне установе ”Светигора”.

Овогодишња црноморска светковина словенске и свеправославне просвете протекла је у знаку обележавања хиљадустоте годишњице упокојења Светог Климента Охридскога, великога ученика Свете браће солунске Ћирила и Методија, који је и сам био просветитељ и сабиратељ балканског православног словенства као један од првих архијереја који му је, по примеру својих учитеља, проповедао Христа Спаситеља на његовом, тада и општем словенском језику.  Седмица православне књиге протекла је и у знаку прославе 1070 година од упокојења Светог Јована Рилског Чудотворца.

Скуп је свечано отворио његов домаћин Митрополит варненски и великопрелсавски г. Јован истакавши да је Седмица православне књиге, како оне духовне, црквене у ужем смислу, тако и хришћанске уметничке у најширем смислу, једно од најважнијих збитија у животу не само у животу његове епархије него и целе помесне Бугарске Цркве, а могло би се рећи и читаве бугарске културне јавности. Митрополит је подсетио да је ова манифестација установљена далеке 1998. године са благословом и активним учешћем његовог претходника на варненском престолу, митрополита Кирила, као место на коме се православна Варна али и цела Бугарска упознају са новим црквеним издањима и савременом црквеном проблематиком, те да је временом израсла ”у озбиљан међуправославни форум”. Говорио је такође и о образовној функцији Цркве као једној од најважнијих које опредељују смисао њене мисије и  њеног присуства у свету и подвукао да  је Црква, која је вазда имала просветну и културну мисију, ”увек призивала своја чеда не  на слепу, него на благоразумну и освешћену веру, скопчану са разумевањем њеног сопственог смисла и њених садржаја.”

У поздравном слову Патријарха бугарског г. Неофита, које је прочитао његов изасланик, протосинђел Митрополије софијске Ангел Ангелов, указано је на значај књиге као моћног средства јеванђелске вере, наде и љубави, које пружа изобилне радости ”познања онима који траже богооткривене истине и желе да се насите силом проживљене речи” и нуди ”могућност свима који ишту да нађу одговоре на питања вере и упознају се са науком Христовим”. Истакнут је и велики дугогодишњи допринос организатора варненске Седмице православне књиге популарисању православне књиге и упознавању бугарског читатељства са њеним ризницама, што њиховом мисионарском труду даје вредност истинског ”духовног подвига и богоугодног дела”.

У пуној сали Градске уметничке галерије, где је скуп одржаван, слушатељству се обратио и председник Фонда за јединство православних народа проф. Валериј Алексејев, који је још једном позвао na јединство православних у истини и правди Христовој, опомињући да је и свима нама православнима данас, као и руском православном витештву јуче, уочи великих битака које нам предстоје, упућена она реч Светог Александра Невског, великог руског заточника вере православне, да ”Бог није у сили него у правди”. Једно од оружја у нашој борби је увек била и остала - хришћанска књига, чије време, упркос изазовима које доносе нови  електронски медији није прошло.

Поред осталих књига, у Варни су током Седмице православне књиге представљени и ново издање бугарског Синодалног издатељства ”Житије, аскетске поуке и проповеди” новоканонизованог, а у народу одавно омиљеног и поштованог Светитеља Руске и Бугарске Цркве Серафима (Собољева), Архиепископа богучарског, великог бранитеља светог православља од екуменистичких смутњи у доба комунизма, које је представила гђа Анула Христова, главни уредник књигоиздаваштва при Синодалном издатељству Бугарске Патријаршије, као и зборник проповеди Светог Нектарија Егинског ”Упознај самога себе”, у преводу са грчког такође гђе Ануле Христове и доцента истог факултета др Светослава Риболова. На форуму су представљена и три научна рада предавача на Богословском факултету ”Свети Климент Охридски” у Софији - ”Свети цар Константин Велики”, проф. др Александра Омарчевског, декана факултета, ”Византијско богословље 14. век - божаствене енергије” др Ивана Христова и ”Исус Христос - аскет и Спаситељ”, доцента др Светослава Риболова. Промоцију су имали бугарски преводи књига ”Паламика” проф. Георгија Манзаридиса (превео др Светослав Риболов) и ”Црква и дух времена” проф др Зорана Крстића (превео доц. др Свилен Тутеков). дела старије и нове хришћанске уметничке књижевности, као и дела ””Духовно оријентисана психолошка помоћ и подршка” Паулине Тодорове и ”Религиозна вера - стадијуми развитка и формирање” Росице Тодорове и књига ”Образ у медијима” Зорнице Ђурове о медијима као појави и могућностима проповеди и катехизације.

Посебну пажњу привукла су сведочења трију свештеника из Бесарабије (области у новијој историји трагично подељене између Молдавије, Украјине и Румуније), са некада бројним словенским - српским, бугарским и руским православним - житељством а данас са бројном мањином Руса, Бугара и православних Гагауза. Бесарабски свештеници Виталиј Зелински, Владимир Паскалов и Феодор Каракалчев потресно и топло сведочили су о своме пастирствовању у парохијама у селима Твардица и Копчак у којима још живи бугарски говор њихових православних предака.

Представљање бугарског издања ”Светигорине” књиге топлих пастирских поука ”Посаветуј ме, оче”

Упечатљиво представљање, које је почело даровањем по једног примерка књиге сваком присутном појединачно ради благослова, доживела је књига-цветник духовних савета Варненске митрополије и њеног Духовног центра ”Свети Архангел Михаил”, на челу са протојерејем Василијем Шаганом, старешином храма Св. Архангела Михаила и Светог Николаја у Варни, под насловом ”Посаветуј ме, оче”, настала као заједничко издање у сарадњи са Издавачком кућом ”Светигора” Црногорско-приморске митрополије Српске Цркве и њеним директором протојерејем-ставрофором Радомирем Никчевићем, са благословима надлежних архијереја г. Амфилохија и г. Јована. Ову књигу одговора на питања и недоумице хришћанске свакодневице, преведену на бугарски трудом гђе Диљане Иванове и г. Борислава Аврамова а технички припремљену и отпечатану старањем ”Светигоре” у Србији, представио је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.

Преневши поздраве Митрополита црногорско-приморског. г. Амфилохија верном народу Митрополије варненско-великопреславске и Митрополиту варненском г. Јовану и уручивши му његове поклоне, прота Радомир је, између осталог, рекао:

-Много нам је драго што се овде у Варни већ 18 година одржава културна манифестација посвећена православној књизи. Чули смо јуче од проф. Алексејева да време књиге није прошло, иако се неријетко има утисак да јесте, због прилива и наметљивости нових електронских медија, које наша дјеца често више воле да користе него књигу. Ми хришћани смо поклоници Бога Слова и поштоватељи Светих Књига и слова Божијег и сваке ријечи богословесне, поштоватељи Светог Писма и списа светоотачких, у којима је садржана истина живота. Свака књига која мање или више личи на Свето Писмо обезбеђује себи дуговјечност. Свака књига хришћанска је и сјеме и војник. Сијући слово Божије, она и војује за његову истину. Иако нам се понекад учини да народ више не чита књиге, то не значи да књиге не треба печатати. Књиге стоје у полици и чекају. Оне се не кваре, стрпљиво и дуготрјељиво чекају, ако треба и вјековима. Да није било наших старих књига, сачуваних нам трудом предака и милошћу Божјом кроз толика времена смутна наше крстоносне историје, не би било ни ових нових. Велики је задатак за нас који се бавимо књигом, како и на који начин да ”вино ново” наше јеванђељске вјере ”лијемо у мехове нове”, да, остајући вјерни Христовом Јеванђељу и Предању Цркве Његове, новим покољењима свједочимо Христа Господа новим средствима, да би она у нашем хришћанском свједочењу препознала своју животну истину и примили Спаситеља. То је посао нас који се бавимо мисијом, нас свештеника и архијереја. Ми, међутим, често мислимо да су наш посао већ опослили и завршили Св. Ћирило и Методије и Св. Сава, и други Светитељи из рода бугарскога, српскога, грчкога, из сваког рода хришћанскога. А заборављамо да изнова морамо да се трудимо да сијемо сјеме јеванђелско. И неријетко да живимо паралелно, без додира са онима који су нам повјерени, Много више младог свијета остаје ван Цркве него што ступа у њу. Највећи одговор за то даће сигурно они који су призвани да буду апостоли овим нараштајима свога народа. Зато је важно да наша Православна Црква користи и савремене облике општења и језик који разумеју покољења који долазе. Зато треба да се трудимо да правимо књиге које ће разумјети нови нараштаји и које су намијењена мисији у нашем народу, мисији која није довршена. Господ хоће да ”ново вино” ливамо у ”мјехове” нових покољења, не кварећи јеванђељску истину о Христовом спаситељском дјеловању. Овакњига, која се непрестано мијењала, допуњавана новим питањима постављаним нашим духовницима и коју смо током посљедњих двадесет година у неколиким издањима продали у више од 50 000 примјерака, јесте један такав мисонарски покушај. На крају, још једном бисмо заблагодарили Вашем митрополиту Јовану, На његовом поверјењу и благослову. Када сам запитао оца Василија да ли је митрополит добио прву књигу, он ми је рекао да је спремио изненађење за Владику и да ће њега прво да изненади књигом. То ми је било много значајно, јер знам архијереје који траже да прочитају не само књигу него свако словце, па тек онда можда да дају а можда и да не дају благослов. А ми смо добили и благослов и повјерење вашег митрополита Јована и и на томе му благодаримо, сматрајући то и изразом његове љубави према нашем митрополиту. Ово је још једна потврда јединства Православне Цркве и јединства нашег православног народа.

Спонтано преузевши реч, Митрополит варненски Јован обратио се оцу Радомиру: -Ваше високоблагоговенство, оче Радомире, ко сам ја да сумњам у издаваштво ’Светигоре’?! Она се доказала својим духовним присуством, поготову присуством митрополита Амфилохија и његове богословске мисли, са чијим се благословом све и издаје и заслужује потпуно поверење, јер и сам број издатих ”Светигориних” књига превазилази наш људски ум да их прегледа и сваку реч прегледа и прокоментарише. Ја знам да ме отац Василије може много да ме изненади у свако време, књига ме јесте изненадила брзином свога појављивања. Благодарим Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорском и приморском Амфилохију Радовићу, који је ауторитет у нашим очима и сваког духовника и има трајно место у српском и уопште праославном богословљу, васпитан и поштован међу монасима и вољен од целог народа, мужаствен човек који устројава интересе Српске Патријаршије у тешким околностима  у Црној Гори, у којој постоји покрет сектаната без икакве црквене свести, који настоје да угрозе јединство и спокојство Цркве... Наш Патријарх бугарски Неофит зато је подржао искрено митрополита Амфилохија у његовој борби за чистоту и чврстину православља и одбрани дуговечне црквености те области. За нас је част да оваквим издањем продужавамо наше везе. Како би се, дакле, ”Светигори” са њеним провереним црквеним опитом, са тиражом од 50.000 примерака за само једну књигу, слава Богу, могло ометати издавање једне овакве књиге. Недавање благослова могло би само да се објасни, не дај Боже, незнавеношћу и незнањем или одбијањем да се пламено ради за Цркву. Ми смо благодарни ”Светигори” за њен издавачки рад, за толике прекрасне књиге, И зато са вама и договорисмо овде, ако Бог да, штампање на бугарском дела митрополита Амфилохија о православном васпитању, са којим сам се упознао у руском преводу, да се за следећу Седмицу православне књиге, која ће бити посвећена теми ”Црква и млади”, појави митрополитова књига ”Православна педагогика” на бугарском. Благодарим срдачно још једном преко Вас митрополиту Амфилохију и за ову красну мисионарску књигу. Благодарим и оцу Василију, са којим сам, додуше, договорио њено превођење, давши му за то благослов, али који ме је изненадио овако брзим завршетком дела. Мислим да ће она уистину бити полезна нашем православном народу И, дај Боже, да ова прва књига не буде последња.

Кратко слово о књизи одржао је и протојереј Василиј Шаган који је рекао да је имао велику радост да на прошлогодишњој Седмици православне књиге православне књиге сасвим спонтано, али не случајно поразговара и договори се са оцем Радомиром о евентуалном заједничком издању, о овој књизи са сугестивним дијалошким насловом ”Посаветуј ме, оче”. Овакав наслов је, по њему, веома важан, с обзиром на то да је познато колико је тешко да се човек ”отвори” за неког са конкретним духовним питањем или да нађе онога коме ће се од срца обратити за савет, а искуство говори да је младим људима потребан управо одговор на питања кроз дијалог, који се негује у овој књизи. Објављивање ове, и изванредно технички опремљене, мисионарске књиге, истакао је отац Василије, дело је многих људи, почев од благослова двају митрополита Амфилохија и Јована до сарадње посленика двеју стране из варненског Духовног центра и ”Светигоре”  и израз живог општења међу јерархијом, свештенством и верним народом двеју отачаствених Цркава. На настављање и брижљиво продубљивање тога општења и сарадње, позивају нас и обавезују и многи живи споменици наше заједничке прошлости - и прва гробница Светога Саве Српског која, дубоко поштована, и данас чудотвори у бугарском Трнову. И црква Светог Саве и Симеона у манастиру Светог Јована Рилског, у којој служе бугарски монаси. И свето тело Светог краља Милутина Чудотворца, које је с Божијом помоћи од турске силе чувала жива љубав побожног бугарског и српског народа, једна од највећих светиња у Бугарској Цркви данас. Позивају нас и велика љубав и опште поштовање средњовековних Срба и Бугара према Светоме цару Лазару Косовском Великомученику. и свете Цареве мошти у његовој задужбини Раваници,  у којој су још пре његове свештене погибије починуле свете мошти великог синаите Светог Ромила Видинског, онога савременика и саопштника великог Теодосија Трновског који се упокојио у Србији и данас почива у гробници у раваничкој припрати поштoван међу православним Србима као Преподобни Ромило Раванички, који се дуго подвизавао и у области Варне, у пределу Мокро, на један дан хода од Трнова, можда баш у чудесном манастиру усеченом у меке беле стене над чудотворним извором, данас познатом под именом које су му након разарања и погрома његове братије дали њихови крвници Турци - Алаџа манастир.

Из предговора проте Радомира Никчевића бугарском издању
књиге Посаветуј ме, оче

Овај цвјетник јеванђелске и подвижничке мисли и осјећајности опомиње савременог хришћанина да, молећи се Богу, над собом непрестано стражари и бди, да би, пажљиво изучавајући духовно насљеђе и искуство овде прикупљено, побиједио своје унутарње непријатеље, свог старог човјека, обновио своје срце и осјећања у хришћанској вјери, нади и љубави. Наводећи велики број разнородних питања и сажетих одговора на њих, у којима се наводе  мисли и поуке чувених стараца подвижника из ранијих времена, или пак наших савременика, који говоре из свог духовног искуства и благодатног дара, зборник кроз 12 поглавља, кроз велики број поука и одговора, разобличава заблуде и грешке на путу духовног тражења и усавршавања, усмјерава читаоца, сходно његовом духовном настројењу и узрасту, да свој живот, владајући собом, у потпуности повјери Богу и вјековном искуству Цркве Божије. А када се потруди да свим својим бићем преда себе Богу, онда ће се, чисте душе и мирне савјести,радовати у Господу, славећи  га као једини Пут, Истину и Живот, у чему се и огледа сврха сваког хришћанског поимања свијета.

Извор: Митрополија црногорско-приморска