Верска служба у српској војсци у Првом светском рату

На овогодишњем сајму књига, Медија центар „Одбрана“ се постарао да за књижевне сладокусце, са посебним афинитетом као историографији и неким другачијим личностима и темама, уприличи прави изазов. Тако је промовисана књига „Верска служба у српској војсци у Првом светском рату“, потпуковника Миљана Милкића.

Мирјана Сандић, уредник књиге о верској служби у српској војсци током Првог светског рата, нагласила је да се сам тај ратни сукоб као и учешће српске војске у њему не могу посматрати без сагледавања улоге верске службе и свештеника свих деноминација у војскама зараћених страна. -Потреба за организовањем верске службе проистекла је из значаја који традиција има за војну организацију, а услов за стварање стабилне војске био је управо неговање обичаја свих верских заједница и њихових припадника, објаснила је Сандићева. -За време Првог светског рата улога војних свештеника биле је и већа од прописане, с обзиром на то да су велики део времена војници провели ван граница Србије. Током боравка на Крфу и на Солунском фронту верска служба посебно је позитивно утицала на борбени морал војника. За те потребе штампана је верска литература „Молитва српских ратника“, коју су читали свештеници за победу српског и савезничког оружја.“

Аутор, потпуковник др Миљан Милкић, у свом делу, како то рече уредница књиге, великом по броју истражених и објављених података, описао је активности 249 православних свештеника, имама, рабина. Аутор се, како је сам појаснио, позабавио и улогом римокатоличког свештенства. -Подаци које имам односе се махом на заробљенике из редова аустријске војске, како војнике и њихове потребе, тако и свештенике који су такође били заробљени, каже Милкић.

-Истакао бих сведочења др Антона Јехарта и фра Гавре Цветановића, који су записали да заробљеници нигде нису имали толико права као они који су се нашли у српском заробљеништву, те да иако није било још организоване верске службе, није било никакве сметње да се иста врши. Посебно је занимљив случај 97 добровољаца из Аустралије који су се прикључили српској војсци на Солунском фронту - већина католици, имали су службу по свом обичају. На том фронту, српској војсци су за католике и њеним редовима помагали и француски свештеници. Мислим да можемо бити поносни на то како је у Краљевини Србији ово питање било решено. Ово се показало као нарочито важно када је у новембру 1914. године спроведена мобилизација у новоосвојеним крајевима чије је становништво било махом исламске вере и које се, судећи по документима, нашло у великом страху. Број дезертера у њиховим редовима  се нагло смањио кад су сазнали да у српској војсци имају право на верску службу по њиховом обичају.

Извор: odbrana.mod.gov.rs