Никољдан прослављен у Бијелом Пољу

У цркви Светог Николаја Мирликијског Чудотворца - Никољац у Бијелом Пољу 19. децембра 2016. године светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, прослављена је храмовна слава. Током Литургије владика Јоаникије је освештао нови трем цркве, који је направљен по изгледу старог Никољца, уз консултације и савјетовања врсних научника који су изучавали чувени Никољац.

Владика Јоаникије се након прочитаног Јеванђеља вјерном народу обратио словом поуке:

-У светом Јеванђељу пише како су мудраци са Истока ишли за звијездом која их је водила према Витлејему, према мјесту рођења Христовог. И ми драга браћо и сестре приближавамо се Божићу и вођени смо свјетлошћу којом светитељи Божји освјетљавају свијет. Наш народ каже чим дође Свети Никола, ето га и Божић, мирише све на Божић. Није то само, драга браћо и сестре, због близине празника, него што је Свети Николај онај светитељ који је посвједочио вјеру, праву истиниту, онај који је послужио Богомладенцу Христу својим животом, својом светом службом. Који је Богомладенца Христа смјестио у своје срце, примио његову мудрост, живот и славу, његову благодат, истину и правду. И зато је био ваистину добри пастир, добри по угледу на Архипастира и вјечитог Архијереја, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Јер ко је истински пастир, сам Господ, онај који је принио себе на жртву, и излио своју живоносну крв на крсту, ради спасења рода људског, ради нашег обновљења и обједињавања. И то је заправо оно што нас обједињује - Христова жртва, а пастири на земљи су утолико пастири уколико имају удјела у служби Христовој, а Господ их је својом благодаћу и својом милошћу учинио учесницима и судионицима своје свете службе, али не механички. Дао је благодат али и они морају да се потруде. И ако се ико потрудио, и ако је ико испунио тај призив Божји - Христов, то је Свети отац Николај Чудотворац, којег слави читава васељена.

-Има у једном манастиру фреска на којој Свети Николај стоји на молитви раширених руку и цијела васељена заправо је под покровом његових светих молитава. Он је један од оних светитеља на чијим молитвама почива овај свијет. Стара је ријеч Божја да овај свијет почива на милости, али и на молитвама Светих. Његове молитве су чудотворне. Свака молитва, драга браћо и сестре, доноси, благодат, мир и препород души, али молитве светитеља су у стању да дарују исцјељење, здравље, просвећење и обновљење и уразумљење. А такав је Свети отац Николај, брзи помоћник, Чудотворац. Онај који је за вријеме својег живота показао највећу љубав, ишао путем Христовим, од својих младих дана и касније је постао архијереј, који је на првом Васељенском сабору показао своју ревност за праву истинску вјеру. Постоји анегдота како је смирио безумнога Арија који је био интелигентан, образован и виспрен, сами ђаво му је давао силе, те је разарао цркву Божју, цијепао Тијело Христово. Врло често интелигенција може да се "ишчаши“, да оде куд не треба, па све изгледа логично а све је наопако и разорно. И тога имамо и данас, поручио је Владика и додао:

-Свети Николај је био једноставан и кротак човјек, али пун Божје мудрости и љубави ипун ревности за вјеру православну. Видио је да овај лаже и чини штету, да је штеточина, да наноси велико зло цркви, да се сами ђаво у њега упетљао и с њим удружио. Говори се у једном моменту да му је просто привалио шамар и наравно, архијереј то не смије да чини, па су га, према предању, оци опоменули и одлучили привремено од Цркве. Али, сам Господ и Мајка Божја су се јавили и указали на његову правичност и правилан поступак. Дакле, за вјеру Божју, али треба бити прво примјер честитости и смирења и вјерности Цркви Божјој, а онда када дођу искушења за Цркву, наравно хришћани који су ревносни. Али треба да се стално поучавају у јеванђелском мудрости и смирењу, онда могу да покажу и ревност.

-Познато је и да се Свети Јован Кронштатски, који је подобан Светом Николају и по мудрости и по кротости и по пастирској ревности, знао понекад разгњевити на оне који су кварили истину вјере православне. Говори се да је он први опоменуо Лава Толстоја, који је као велики талентовани писац уобразио да може да оснује нову религију, па је писао пето јеванђеље и застранио. Ето, тај велики човјек, али на жалост горди човјек како су говорили руски духовници, дочекао је да га изопшти Руска Православна Црква. А први га је опоменуо Свети Јован Кронштатски. То је било једно велико искушење за Руску Цркву, та толстојевштина. Наравно, нико му не пориче да је велики писац, али и величина може, на жалост, да окрене куд не треба. Драга браћо и сестре, данас је диван радостан празник, Свети Николај, једна од најљепших слава која нас упућује да живимо побожно, честито како Бог заповиједа. И када славимо да славимо хришћански, скромно. Да избјегавамо напијања, да не претјерујемо ни у чему, наше славе су скромне. Данас људи врло често славе у хотелима, ресторанима. А некако нисмо тако навикли. Навикли смо да славимо у својој кући, па нека дође и десет људи. Ако дође и један гост то је опет слава. Нека прими човјек колико год треба, нека слави и први и други дан, али не треба претјеривати у томе, него честитати славу, почастити се. Има тог модернизма, па и људи када се задовоље са ресторанима и хотелима и они послије зажеле да славе скромно. Човјек често лута али се и врати на прави пут. Тако је то у животу, човјек је склон заблудама, странпутицама али има способности и да се врати и у томе је велики Божји благослов, и у томе не нада за сваког од нас. Треба имати стрпљења, и у породичном животу, догоди се неко дијете или неки члан породице, ухвати га неко искушење, неки талас, неки луди вјетар, треба имати стрпљења, треба се помолити Богу, треба истрпјети. Па и Бог помогне. Нема породице у којој није било искушења и то треба да знају и млади. А не чим дође прво искушење одмах развод брака, одмах пуца све. Кад би тако наши преци радили не би се наш народ сачувао. Породица је живи организам, заједница, то је природно је да се појави по мало противрјечности. Данас често оптужују мајке и жене да оне нису како ваља. Није тачно! У домаћинима је најчешће проблем. Нема већега зла и веће катастрофе него ако је домаћин непоуздан човјек, ако је пијанац или се дрогира. То треба заиста жртву превелику да се таква породица сачува и врло често жене мудре паметне сачувају, трпе, не говоре много по селу и код комшиница шта им се догађа, истакао је владика Јоаникије.

Владика је поменуо случај једне старије жене: -Њена пријатељица јој је рекла Видјела сам ти мужа ту и ту. Иако је знала да је то тачно, рекла јој Ниси ти то добро видјела, није то мој муж. Није дозвољавала да јој се неко мијеша. Знала је добро гдје њен муж иде, али је имала много стрпљења и сачувала своју породицу. И данас је то једна од најљепших породица које можемо срести. И муж се поново вратио на прави пут, гдје ће, куд ће. Треба имати стрпљења, треба се молити Богу. Треба нам мало снаге. Кад човјек нема снаге и ширине све му смета. Ето, светитељи Божји нас уче да имамо и снаге и ширине, прије свега да имамо вјере. Гдје има вјере онда има и љубави, онда има и расположења и трпљења. А данас неће нико више да трпи, а трпљење је велика врлина, велика духовна активност. Треба по мало и претрпјети, треба помало када дођу зла времена, треба се смирити, треба се Богу молити, то Господ попушта тешкоће. И ове тешкоће које су пале на наш народ нису случајно, вјероватно смо то заслужили, годинама идући погрешним путевима. Нека нас Светитељи Божји, као што су Свети Николај, Свети Сава, Свети Василије врате на прави Божји пут, Богу нашем дивноме у Светима својим. А нарочито у Светоме Николају, њему слава част и поклоњење сада увијек и у вјекове вјекова. Амин!

Послије Литургије освећени су славски колач и жито, након чега је приређена трпеза љубави коју је за велики број вјерника испод новог трема припремила Црквена општина Бијело Поље.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка