Молитвена сабрања у Шумадији

Архијерејске Литругије у Смедеревској Паланци, Белошевцу и Крагујевцу

У уторак, 10. јануара, када наша Света Црква прославља Светих двадесет хиљада мученика никомидијских, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Смедеревској Паланци.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, архијерејски намесник лепенички протојереј-ставрофор Сава Арсенијевић, архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мића Ћирковић, архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник бељанички Виде Милић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, архијерејски намесник младеновачки протојереј Жељко Ивковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Јаћимовић.

По прочитаном Јеванћељу Преосвећени се обратио присутнима честитајући им Рођење Христово које је преломни период у историји света. -Како то кажу Свети Оци Цркве, Рођење Христово је ново стварање света. Свети Јован Златоусти каже да је Божић основ свих празника; да није Божића не би било ни других празника. Божић је помирење Бога са човеком и човека са Богом. То што се Христос родио у пећини треба да нас подсети да Његово рођење треба да прослављамо сваког дана, а не само једном годишње. Треба да га прослављамо у срцу, јер онај који доживљава Божић у срцу тај стално проверава себе, своје поступке и свој живот. Рођењем је поново враћен рај, који је изгубљен прародитељским грехом, који губимо свакодневним гресима. Тако су наша имена уписана у књигу живота. О томе нам говори данашње Јеванђеље, када Христос говори својим ученицима да се не радују што им се и нечисти духови покоравају, већ да се радују што су њихова имена уписана у књизи живота. Зато је најбитније да се трудимо да својим неделима не избришемо своје име из књиге живота, јер ако избришемо своје име Христос ће нам рећи „Не познајем те, нема те у мојој књизи“. У таквом човеку се Христос није родио, он је на Литургији физички присутан, али мисли његове ко зна куда лутају. У књизи живота пред Богом су живи они који слушају реч божију и извршују је, а мртви су у духовном смислу они који не слушају реч Божију, или је слушају, а не испуњавају. Живи су христоносци, они не живе себично-саможиво, већ угледајући се на Христа све деле са другима, истакао је Преосвећени и позвао да се не прославља Божић једном годишње, већ да наша срца буду Витлејемска пећина у којој се рађа Христос.

Литургијско сабрање је настављено трпезом љубави коју је организовао г. Борисав Јелић, након које је отпочела редовна седница архијерејских намесника Епархије шумадијске.

У среду, 11. јануара 2017. године, када Света Православна Црква слави Светих четрнаест хиљада младенаца витлејемских, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог цара Лазара у Белошевцу, уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Антонијевића, протојереја-ставрофора Животе Марковића протојереја-ставрофора Љубомира Радића, протонамесника Саше Огњановића и ђакона Немање Стојковића.

У четвртак, 12. јануара 2017. године, Епископ шумадијски г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овог светог храма.

Владика Јован је беседеио: -Рођењем Христовим све добија свој прави смисао непролазном славом Божјом. Зато ми треба да направимо Витлејемску пећину у свом срцу, да би се у њој Христос изнова рађао. Онда ћемо увек и непрекидно са славимо Бога речима: Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља, јер управо ове речи у пуној мери изражавају смисао празника Рођења Христовог. Слављење Бога нас сећа на Христа. Рођењем Христовим нас љубав Његова облива, као што мирис облива своју ружу. То је велика тајна као и Рађање или чуда у Цркви, али тајна која није нерешива мистерија, већ тајна која има своју одгонетку. А то је да је Бог постао човек, да би смо ми постали по благодати Бог. Зато смо слободни да имамо вере, да будемо добронамерни према другим људима, да своју веру никоме не намећемо, али да је свима и свагда својим животом потврђујемо. Зато нам се Бог даје и рађа о Божићу, како би смо тај благослов сведочили свему свету.

Извор: Епархија шумадијска