Руска државност и Руска Православна Црква

У древном граду Јарослављу, једном од најљепших руских градова, некада и престоници царске Русије, одржана је, 22. маја 2017. године, Међународна конференција „Руска државност и Руска Православна Црква: развој институција свјетовне и духовне власти“.

Конференција је била посвећена 755-годишњици битке на Чудском језеру, тзв. Битке на леду, у којој је Свети кнез Александар Невски 1242. године извојевао славну побједу над њемачким витезовима, тзв. Тевтонцима, и тако зауставио велики крсташки рат против Словена и Православља, а који је покренуо папа Гргур IX. Свети Александар Невски је, по неким анкетама, најзначајнија личност у историји руског народа.

На позив организатора - Јарославски државни универзитет „П.Г. Демидов“, у раду Конференције учествовали су и предсједник Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић и уредник часописа „Слово“ Веселин Матовић.

-Наша излагања на пленарном дијелу Конференције била су топло примљена од стране свих учесника. Како се показало, ми смо били прва делегација из Црне Горе која jе учествовала на некој културној манифестацији у овом граду, у коме је, између осталог, настало и прво позориште у Русији – Позориште Волков, основано 1756, а које и дан данас постоји. У библиотеци једног од бројних јарославских манастира пронађен је и рукопис епа „Слово о Игоровом походу, казао је проф. Матовић

-Ми смо говорили о нашим државотворцима, ратницима, побједоносцима, неустрашивим бранитељима Православља, монасима и светитељима Светом Симеону Немањи и Светом Петру Цетињском, стављајући их у упоредну раван са Светим Александром Невским, са којим и један и други имају невјероватне сличности. Вјера у Господа и Његову правду и љубав према свом роду, биле су покретачи за сва њихова дјела и за све што су урадили за добро свога отачаства.

-Култ Светог Александра Невског одавно је развијен у српском народу. Он је заштитник племена Васојевићи. Његово име припадници овог јуначког племена од давнина су призивали у биткама и невољама: “Помоз Боже и Свети Лесендро!“, и он им је више пута помогао да одбране своју вјеру и своја огњишта, па га зато прослављају као своју другу крсну славу. Сваке године на дан преноса моштију Светог Александра одржавају црквено-народне саборе у свом крају. Осим тога, храм посвећен Светом Александру Невском саграђен је у Београду 1877, а на Светом Стефану, у Црној Гори, 1937. године, напомиње Матовић.

Исто тако, и култ Светог Симеона Српског веома је поштован у руском народу. У храмуАрхангелског сабора у Кремљу, гробној цркви руских царева, живописаној у доба Ивана Грозног, у другој половини 16. вијека, налазе се, на истакнутом мјесту, ликови српских светитеља Светог Симеона, Светог Саве, као и Светог кнеза Лазара. Свети Симеон и Свети Сава сликани су у монашким одеждама и назначени као „српски чудотворци“.

-Иако благовјерног кнеза Александа Невског и Светог Петра Цетињског раздваја пет вјекова, по духу, карактеру и улози у својим народима, они су необично блиски и сродни, истаче Милутин Мићовић и додаје: -Први је постављао темеље руској држави и царству, кроз велике битке са Шведима на Неви (1240) и на Чудском језеру са Њемцима (1242), а Свети Петар Цетињски започео је ослободилачке битке српског народа од Турака на Маринићима и Крусима 1796. године. Оба ова вожда били су надахнути духом Божјим, слободом и жртвеношћу и послије толико времена видно је да су Божија промисао и Његова правада били са овим богоугодницима који су у „једној руци носили крст, а у другој мач.

-Нека виша правда и љубав између Црногораца и Руса, посвједочена је и додјелом ордена Светог Александра Невског Светом Петру Цетинском, којим га је 1798. наградио сверуски имеператор Павле I. У писму, које је цар Павле I упутио Светом Петру Цетињском, стоји: „Преосвећени господин Митрополит черногорскиј! Гледајући ваше усрдије к Империји сверусијској, по јединоверију од праотаца ваших наслијеђено... благоизвољели смо наградити вас орденом нашега великога кнеза Александра Невскога: благоугодним дјелима и храбром заштитом отачаства, прослављенога претка нашега, зато, Ваше Преосвештенство, ставите на себе знаке каваљерског ордена и будите увјерени, да ми вама и вашем народу остајемо заувијек благонаклони“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка