„И ја сам дете са ове планете“

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су 26. јула 2017. године штићенике Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама Нови Београд (Удружење МНРО) које се налази у атомском склоништу у улици Нехруова број 117.

Удружење МНРО је једно од најстаријих социјално-хуманитарних организација, које је основано 1974. године на иницијативу родитеља особа са инвалидитетом, ради пружање психосоцијалне подршке овим људима и њиховим породицама кроз пажљиво изабране програме едукације, рехабилитације и друге облике помоћи. Учећи и развијајући почев од основних навика и бриге о себи и другима, стицања радних навика и одговорности, развијања говора и комуникације, преко развијања креативних и физичких способности, ова деца стичу самопоуздање и способност да се суоче и изборе са проблемима на које свакодневно наилазе. После сваког стеченог новог знања јача и осећај да и они имају своје место у нашем друштву.

Председница Удружења госпођа Рада Божиновски рекла нам је да је простор који користи Удружење-преуређено атомско склониште изнајмљен и да за закуп плаћају око 12.000 динара месечно, а да су и месечни комунални трошкови прилично високи. Удружење води бригу о 28 лица. Родитељи за боравак и учествовање своје деце у различитим радионицама, уколико имају могућности, плаћају партиципацију у износу од 1.500 динара месечно, из којих средстава се обезбеђује доручак и друге потребе  штићеника и још по 500 динара месечно за трошкове одржавања хигијене у просторијама Удружења. Наиме, поједине породице су ослобођене плаћања ових трошкова услед тешке финансијске ситуације у којој се налазе. Како ова средства као и средства која добијају из буџета нису увек довољна за обезбеђивање најосновнијих услова за боравак ове деце у просторијама Удружења, то је свака помоћ добродошла.

Између Удружења и Верског добротворно старатељство постоји вишегодишња сарадња. Уз захвалност Господу наша црквена кухиња је у прилици да обезбеди скроман ручак за штићенике овог Удружења. Такође се радо дружимо и трудимо се да их укључимо у све активности које ВДС током године организује за децу.

Милан и Снежана су нас сачекали на улазу у склониште и помогли су нам да унесемо воће и сокове које смо им донели на дар и  којима су се посебно обрадовали јер немају воће сваког дана на трпези. Затим су нам показали просторије у којима бораве и у којима се одвијају радионице: ткачка, ручни и машински рад, музичко драмска, ликовно креативна, психомоторна едукација и спорт, веронаука. Иако без прозора и дневног светла, простор овог Удружења одише топлином. У овом простору преко дана поред Милана и Снежане бораве и Драгана, Сања, Тања, још једна Драгана, Милош, Мира, Рада, Урош, Мића..., о којима се старају председница Удружења госпођа Рада Божиновски и три волонтера која редовно долазе и на која се  управо због тога што редовно долазе, могу и ослонити.

Показали су нам своје радове и рекли да им је Слава Свети Сава.

Госпођа Рада нам је даље рекла да сваке године у јуну у оквиру програма осамостаљивања, штићеници овог Удружења о сопственом трошку иду заједно са васпитачима на море у један камп у Грчкој, у коме су већ годинама добродошли. Често иду на излете, позориште, концерте, музеје и радо учествују у различитим спортским такмичењима са којих доносе медаље и пехаре које су нам показали и на које су посебно поносни. Такође, сваког октобра под називом „И ја сам дете са ове планете“ испред општине Нови Београд излажу и продају своје радове. Посебно нас је дирнуло то што ова деца у циљу помоћи суграђанима којима су потребна инвалидска колица а који нису у могућности да их купе, скупљају пластичне затвараче боца у оквиру акције „Чеп за хендикеп“, сведочећи на тај начин да и „сиромах сиромаху може да помогне.“

Поучени примером ове дивне деце не заборавимо речи Светог Јефрема Сиријца: „Ко је мека срца према ближњем у дан невоље његове, према таквоме ће и Господ увек бити милосрдан, јер милостиња човекова као печат стоји на њему ... За помоћ сиромаху употреби оне начине које ти је Господ дао, како не бисмо били осуђени због недостатка љубави и немилосрдности ... Није милостив онај ко не саосећа са слабим и не мари за недужног; јер је написано: ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен.“

Извор: ВДС