Хиландар - извор духовности
Ко је Србин и српскога рода требао би бити поносан на своју веру, порекло, историју, традицију, oгњиште и на земљу која нас је одхранила. Но, има једно место које у садашњости географски не припада српским земљама, а на то место је наш народ јако поносан. То је место у монашкој републици - држави, необичној по устројству, на полуострву које је благословила Богородица - то место је манастир Хиландар.
Управо подстакнути таквим размишљањима и желећи да се поклонимо светињама у манастиру Хиландару, желећи да ходамо путевима и стазама којима су ходали наши светитељи, цареви, краљеви, кнезови, владари и многи други велики људи, уз благослов Бога и Епископа канадског Митрофана, верни народ парохије ванкуверске кренуо је поклоничко путовање.
Када Господ благосиља увек буде лепо и красно, те и наш пут од првог до последњег момента био је добар и благополучан. Кренувши из Новог Сада и Београда, уз стручну помоћ сада већ познатог водича г. Драгана Павловића, прво место нашег путовања било је у срцу Шумадије, на прелепим брежуљцима Тополе - краљевска задужбина - Опленац. Место које је одабрао краљ Петар је - најблаже речено - величанствено. Црква је предивна, украшена мозаиком, и као породична гробница династије Карађорђевић место које окупља велики број посмртних остатака, чланова династије. После обиласка цркве, уследили су обиласци околних музеја, затим Карађорђевог града, цркве и музеја.
Следеће место првог дана пута били су манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, као и манастир Светог Романа. У манастиру Свезе Богородице посетили смо цркву и извор, а затим смо кренулу у древни манастир из 9. века који чува мошти Светог Романа и гроб јунака из романа „Ана Карењина“ - пуковника Вронског. Ту смо дочекани топлом добродошлицом и лепим речима оца Влајка Грабежа, чашом воде и меда.
На свом путу, зауставили смо се у мотел „Предејане“ на кратки одмор и, том приликом захваљујући др Горану С. сачекала нас је екипа РТС која је сачинила репортажу о Србима, који из далеке Канаде организовано одлазе да упију духовне вредност и да не забораве ко су и одакле су. Ту смо се сусрели и са познатим дуборесцем Дејаном Миленковићем који је у нашу част приредио и мању изложбу, а чији рад имамо и у нашој Црквено-школској општини.
Другог дана осванули смо у Солуну где смо се поклонили земним остацима хероја из Првог светског Рата, коју почивају на српском војничком гробљу - Зејтилник. Ту нас је сачекао чувар гробља г. Ђорђе, који ових дана броји 92 годину живота, а и лепо нас је подсећао ко су борци који овде почивају. Одржали смо помен страдалима и затим наставили у цркву Светог Димитрија у Солуну где смо целивали мошти Светих Димитрија, Нестора, Давида, Григорија Паламе и бројних других светих, чије се мошти чувају о овом граду. Поподне смо кренули у Уранополис, последње место пре одласка на Свету Гору.
Сутрадан ујутру, кренули смо бродом према Светој Гори. Женски део групе је остао у Уранополису - оне су имале тог дана и крстарење бродом око Свете Горе. Мушки део је пристао у луку Дафни и превозом смо се упутили у главни град монашке републике - Кареју. Ту су нас примили монаси скита Светог Андреја Првозваног, где смо и одсели и потом Господу молитве узносили на вечерњим и јутарњим богослужењима.
Сутрадан смо обишли манастир Кутлумуш, као и испосницу Светог Саве, где смо целивали икону Богородице Млекопитатељнице. У испосници смо имали част и да молитвено учествујемо у свакодневном читању Псалтира, које је остало још од времена Светог Саве.
Затим смо кренули пут Хиландара. Сам долазак код нас је изазвао узбуђење. Дошли смо на место које су основали родоначелници нашег народа - Свети Симеон и Свети Сава. Место које одише историјом, стазе и путеви којима су ходили велики људи рода нашег, црква где се Богу свакодневно упућују молитве и тако више од осам векова. Осетели смо се као свој на своме, као да овде одувек припадамо. Обишли смо гроб Сверог Симеона, кулу Светог Милутина, библиотеку, ризницу, бунар Светог Саве, лозу која избија из гроба Светог Симеона и оно најбитније, Богу смо се молили на богослужењима, где смо целивали чудотворну икону Богородице Тројеручице, као и мошти Светог Вартоломеја и бројних других светих.
Сутрадан смо отишли из манастира Хиландар, испуњени, миром, спокојом и благословом Божјим и уверењем да имамо своју кућу. Имамо где да одемо и где да нас дочека неки наш земљак, да нам на српском каже Помаже Бог! Тада смо схватили улогу наших предака. У исто време, схватили смо и да је то наша обавеза за будућа поколења, да се и ми потрудимо да им оставимо где могу да оду.
После малог одмора у Уранополису, пут је настављен најпре у метоху манастира Хиландар, Какову, где смо упознати са историјом оснивања овога метоха. Затим по врелом дану, пут смо наставили према Метеорима, у градићу Каламбака, регион Трикала,где смо се сместили.
Сутрадан, смо кренули у обилазак манастира на Метеорима. Данас је активно шест од некадашњих шеснаест манастира, а ми смо уз велике напоре успели да обиђемо три манастира, и могу слободно да кажем, били смо задивљени лепотом здања и упорношћу оснивача и ктитора. Јер изградити на таквом терену пре много векова велике манастире био је невероватан напор. Суоснивач првог манастира који се данас зове Велика Метеора поред Светог Харалампија је и наш Србин, краљ Јован Урош, последњи Немањић. Ови манастири су под заштитом УНЕСКА, као једно од чуда - заиста импресионирају. Одатле смо се опет упутили у Солун, још једном да посетимо светиње и да се поздравимо од неких наших сапутника који су из Солуна кренули назад за Ванкувер. Из Солуна смо кренули, пут наше Отаџбине, срца пуних духовних радости, у спознаји да иако живимо и радимо далеко, наше срце обитава и на овим просторима, јер је ту извор наше вере, нашег идентитета, а то понајвише окрепљује нашу душу, јер не живи човек само о хлебу.
протојереј Малиша Миловановић
