Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма

Друга програмска седмица Трга од ћирилице започела је 8. августа 2017. године промоцијом књиге др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, у издању Српске књижевне задруге. О књизи су говорили Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге из Београда, доц. др Драго Перовић са Философског факултета у Никшићу, мр Јелена Газдић, асистент на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу, и филолог Мира Чановић, која је и водила промоцију.

Изједначавајући историју писма и језика са историјом народа, Драган Лакићевић је казао да почевши од Ћирила и Методија и средњовјековних писаца, па до Његоша, Љубише и Кочића – „ћирилица представља једини печат српског језика и народа“. -Историја српске ћирилице прати историју српског народа: кад се уздиже народ - светли његово писмо; кад народ посрће и писмо му потања, казао је Лакићевић наводећи да су у том смислу студије Јелице Стојановић пуне драгоцјених обавјештења, датума, извора и података.

Осврћући се на два последња поглавља у књизи „Пут српског језика и писма“ која су посвећена српском језику у Црној Гори, он је рекао да је др Јелица Стојановић овом питању приступила „научно и на висини задатка - без страсти и узбуђења, мада има места узбуђењу пред нечим што је на делу - беспризорно и невиђено“, казао је књижевник Драган Лакићевић закључивши да је „госпођа професор схватила да је то с именом језика у Црној Гори у историји и одисеји српског језика једна епизода, нипошто епоха - јер је у малом броју примерака велика срамота и злоупотреба“.

Мр Јелена Газдић се дотакла дијела књиге у којој др Јелица Стојановић анализира државно-националне пројекте спровођене у 19. и 20. вијеку на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, у циљу затирања, крађе и преименовања српског језика и српског ћириличног наслијеђа: -Ауторка хронолошки прати и са лингвистичког и социолингвистичког аспекта анализира утицај политике на науку и стављање науке у службу политике и политиканства.

Наводећи примјер још једног научника филолога који се одупирао утицају тренутних интереса политике - Милана Решетара, Србина католика из Дубровника, чијим научним анализама професорка Стојановић даје значајно мјесто у својој књизи, Газдић је уједно навела и примјер фалсификата на дјелу - академска бесједа Милана Решетара, у којој аутор језик споменика у Дубровнику и ближој околини, писаних словенским, именовао прије свега као српски. -Професорица Стојановић истиче како је очигледно из политичких и политикантских разлога изостављена кључна завршна реченица у штампаној верзији ове бесједе објављене 1952. године у Гласу Српске академије наука у којој Решетар каже: Коме су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику увијек био српски, рекла је мр Јелена Газдић.

Са озбиљне анализе фалсификовања српског језика на просторима данашње Хрватске и Босне и Берцеговине, Газдић је прешла на Црну Гору. -Ипак, како каже и проф. Стојановић, политика према језику у Црној Гори по апсурдним одлукама заиста премашује све остале, рекла је Газдић и додала да су у Црној Гори „под паролом да црногорски језик мора да постоји, као „методолошке основе” тог тзв. језика коришћени различити закони, прописи и наредбе“.

-У земљи Страдији све је могуће па и поистоветити језик са државом, ћирилицу прогнати из јавног живота, изоставити име Херцеговине и назив источнохерцеговачки дијалекат замијенити којекаквим смишљеним и лингвистички непрецизним и неадекватним називима типа „општејезички слој који припада аутохтоним црногорским грађанима“ и пренебрегнути чињеницу да је Вук за основицу језика узео управо источнохерцеговачки дијалекат, закључила је Газдић.

Др Драго Перовић са Философског факултета у Никшићу је нагласио да се на нашим просторима дугорочним политичким пројектима „једном за увијек жели затрти све што је ћирилично“, и додао да то затирање „Посматрано из перспективе оних по чијим се плановима оно и догађа, може бити успјешно и потпуно, не уколико нам се као некад забрани ћирилица, него само уколико се препусти нама самима да је се одрекнемо и да је затремо и затрпамо у нама самима. И то није само случај у овој и оваквој Црној Гори, већ и у самој Србији, а богами и Републици Српској, закључује Перовић.

Мира Чановић је казала да „иако су студенти и постдипломци са Одсјека за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Никшићу у данашњој Црној Гори дискриминисани на свим пољима, имају срећу да уче од оних који се залажу само за истину у језику и о језику, а таква је моја уважена менторка професор др Јелица Стојановић, казала је она и додала да је у времену „када се о фалсификатима олако и понизно ћути, веома битно ко вам је ментор“, рекла је Чоновић.

Др Јелица Стојановић је захвалила Српској књижевној задрузи као издавачу и покровитељима књиге: манастиру Острогу и Српском културном друштву „Слово љубве“ из Бара, г. Милошу Ковачевићу који је написао предговор овом издању, као и организаторима промоције на Тргу од ћирилице. Ауторка је казала да је ова књига писана на беспућима и провалијама по српски језик, ћирилицу, истину, науку, наслијеђе и човјека у Црној Гори. -Писана је као покушај свједочења у овом времену, јер се морало записати и забиљежити. А, под патронатом политике званичне власти, нажалост, Црна Гора је исписала свједочанство незапамћеним фалсификатима, лажима, обманама, казала је она. Цитирајући Милорада Екмечића, ауторка је рекла да је црногорски језик „цивилизацијска срамота“. -Нигдје се у познатој цивилизацијској пракси није вршило такво насиље над језичком, књижевном и, шире, културном збиљом, као данас у Црној Гори. Односно, ово што је данас на дјелу, нема ни научне, ни историјске, ни друштвене заснованости. Није у складу са историјом, са човјеком који живи у Црној Гори, са његовим бићем. Дошло се до апсурдне ситуације да већ ништа (на формалном плану) у Црној Гори не препознајемо као своје. Постајемо идући овим путем, ни своји, ни ничији, казала је професорка Стојановић.

Она је уз претпоставку да „ако нас и најмање ране свога рода боле“ закључила да је за препород Црне Горе потребно љубави, трпљења и истрајавања. -Српски језик је (уз то, прије свега - ћирилицом) створио и стварао Црну Гору, једино је он може оживјети и препородити - а до препорода свакако мора доћи. Или ће Црна Гора поништити себе, рекла је др Јелица Стојановић.

Књига „Пут српског језика и писма“ је објављена у издању „Плаво коло“ Српске књижевне задруге и добитник је Вукове награде за науку у 2016. години.

Други дио вечери протекао је у знаку стихова Бранислава Зубовића, пјесника из Врбаса. У музичком дијелу програма наступиле су сестре Милић из Никшића.

Сутрадан су на Тргу од ћирилице представљена најновија издања Светигориних књига за најмлађе.

Оливера Балабан

Извор: Митрополија црногорско-приморска