У 10. недељи по Духовима служена Литургија у Цркви Светог Ђорђа

У дану у коме Света Црква молитвено прославља успомену на Светог мученика Евдокија и Свету мученицу Јулиту, 13.августа у 10. недељи по Духовима – служена је Света Литургија у Цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

Светом Службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор  Велибор Џомић архијерејски намесник подгоричко-колашински и старешина Цркве са браћом свештеницима: протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем.

Затим се по прочитаном јеванђелском зачалу, окупљеном народу празничном беседом обратио началствујући свештенослужитељ, прота Велибор, рекавши, како:

,,Негде управо у ово вријеме када се припремамо да уђемо у Богородичин пост (који је један од четири вишедневна поста), Света Мајка Црква нас Христовим ријечима и еванђелским поукама, укрепљује да ојачамо вјеру у себи, да јачамо вјеру у Живога Истинитога Бога и да знамо као што је Господ и рекао – да нам све у животу бива по вјери нашој ”.

,, С друге стране “ отац је казао да нам ,, бива  и оно по невјерју нашем „.

Дакле  – ,, Постоји вјера, постоји и невјера, а постоји и она трећа категорија – која се зове, маловјерје. “

Прота је даље указао на то да ,, сваки човјек негде тумара у распону између те три одредишне тачке, али кад хришћани дођу до тога да истински вјерују у Живога и  Истинитога Бога у Свету и Живоначалну Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа – онда морају да знају да то није само нека вјера као теорија, односно тако да човјек може сам, као што смо хиљаду пута чули од неких да они вјерују, али да им не треба ни Црква, ни Патријарх, ни Владика, ни свештеник, ни Свете Тајне… “

,, Наша истинска вјера у Живога Бога, нагласио је отац ” непрестано се и увјек изнова потврђује и утврђује кроз Цркву. Не кроз Цркву као неку земаљску институцију каквих је данас много на овом свијету, него кроз Цркву као Богочовечански организам са њеним Светим Тајнама „, а да ,, наравно између вјере и Светотајинског живота, стоји онај врлински живот – труд хришћана да живе по заповијeстима Божијим „.

Началствујући свештенослужитељ потом је закључио да управо ,, негде у том распону се креће свака људска душа која истински трага за Богом,  која осети пламену вјеру, вјеру која надахњује, која је чистија од најчистих кладенаца  и извора живе воде ; Такав човек ,, некад падне у маловјерје, некад дође до границе невјере; било је и таквих примјера да су велики вјерници услед одређених искушења постајали велики невјерници „, но, треба да знамо да су све то ,, људске драме и приче које су остале запамћене и написане, али ми данас кроз свој живот, кроз живот у Цркви и Свете Тајне треба да се трудимо да непрестано разгорјевамо своју вјеру у себи, кроз Пост, кроз молитву – као што смо чули како је Господ рекао када су га питали његови ученици – Зашто они не могаше да мјесечара исцијеле – када Им Он каже – због невјеровања вашега. “

,, И сва спасоносна дјела која су се догодила на овој земљи кроз претходне вјекове и која се и данас догађају, су утемељена на вјери кроз Светотајински Живот Цркве. Та вјера се увјек испитује, пропитује, тестира, жари, пали; кроз Светотајински живот Цркве и он је  крајња потврда на земљи и њена мјера. А у Царству Божијем темељ те наше вјере јесте – сам Истинити и Живи Бог “ – закључио је о. Велибор.

При крају своје беседе прота је подсетио сабрани народ да сутра славимо Свете Макавеје, када се припремамо  за почетак Госпојинског поста; те да нас зато Црква у ове дане помиње, подсећа, да треба да јачамо своју веру али да јачамо свој животни подвиг – кроз пост и молитву и кроз живљење у Цркви.

Потом је пожелео да нам Мајка Божија, заштитница свих људи и народа земаљских  помогне да би се непрестано крепили Тајнама Цркве, да јачамо своју вјеру да имамо макар колико је и зрно горушично; јер смо чули ријеч нелажну Христову – Ако будете имали вјеру као зрно горушично горе ћете премештати, са једне на другу страну.

Примивши Свете Христове Тајне и заблагодаривши Господу на њима, празнично сабрање настављено је у црквеној гостопримници и пријатном окружењу храма под Горицом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска