Седми сабор духовног стваралаштва

Из­да­ва­ч: Цен­тар­ за ­кул­ту­ру­ и­ обра­зо­ва­ње ­Ра­ко­ви­ца и Књи­жев­но ­дру­штво Ра­ко­ви­ца; за­ из­да­ва­ча: Мр ­На­та­ша ­Ни­ко­лић и др Братислав ­Маг­дић; при­ре­ђи­вач­ и ­глав­ни ­и ­од­го­вор­ни ­уред­ник Ни­ко­ла Ра­ја­ко­вић.

У скромном запису уз Зборник стоји да про­сла­вља­ње ­име­на Господњег„...­у­ псал­ми­ма, у ­хим­на­ма ­и ­песма­ма ­ду­хов­ним­...“­ (Еф­. 5,19;­ Кол.­ 3,16)­, ка­ко ­ка­же­ апо­стол­ Па­вле, на­ла­зи­мо и­ у ­Ста­ром­ за­ве­ту. Вр­ху­нац­ ду­хов­не­ по­е­зи­је ­мо­же­мо на­ћи ­у ­псал­ми­ма Давидо­вим.­ Сам ­Го­спод­ наш ­Исус­ Хри­стос је­  ­са сво­јим ­уче­ницима ­ пе­вао ­псал­ме­ (Мт 26,­30)  и ­пу­тем њих ­об­ја­шња­вао ­сво­ју­ на­у­ку.­ Апо­стол­ Пе­тар ­ци­ти­ра ­псал­ме (Д.­ап. ­2,­25­28; ­34,­35), ­исто као ­и­ апо­сто­ли ­уопште ­(Д.­ап. ­4,­11; Је­вр. ­1,2). Та­ко и ­­уче­сни­ци­ Седмог међународног сабора духовне поезије, који се сваке године о Малој Госпојини одржава у манастиру Раковици и Културном центру Раковица, по­дра­жа­ва­ју­ћи­ при­ме­ре ­Госпо­да­ и ­апо­сто­ла, ­да­нас ­у­ XXI ­ве­ку ­на­ста­вља­ју­ да по­све­ћу­ју Бо­гу сво­је ­нај­леп­ше ­емо­ци­је, ­ре­чи ­и ­сти­хо­ве.

Њихово слављење Господа уобличено је у књигу од  190 страна, сачињену у неколико сегмената: Гости Сабора, Награде и похвале, Награђени, Похваљени, Венац изабраних, Из фото-албума и медија Шестог међународног сабора духовне поезије, Похвале и признања (досадашњи добитници),  као и Прилози који се односе на биографију Исидоре Секулић и Милијане Коматине, слово о Високој школи Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и слово о КУД-у Лазар Хребељановић.

Зборник Седми међународни сабор духовне поезије има један мото и једну нит која се протеже кроз све песме, како и слови на у уводном слову Има наде за човека  Видака М. Масловарића, који  већ овим насловом охрабрује савременог човека, и напомиње да иако пешчаник овостраног људског трајања неумољиво цури, песнички записи упућују читаоца на свеприсутну потребу да се свеколико подсетимо на космогонијски усуд почетка и враћања на почетак. Између ова два одређења  описан је један од песничких кругова славе и хвале Господа.

Све што је уписано међу корицама књиге допринело је значају Сабора, и свако од имена унетих у књигу дало је допринос да душа Сабора буде још богатија и на ползу свима. Књига поезије, седма по реду, јесте и отворени позив свима, а посебно младима, да преузму луч и реч и да мисионарски делују како у својој средини, тако и у садејству са свима другима.

Зато овом приликом бележимо и редакцију коју чине протођакон Радомир Ракић, председник, и чланови: Петар Жебељан, Немања Калем, Душко М. Петровић (њих тројица су били чланови жирија), Братислав Магдић, Милан Недељковић, Јасна Чутурило, Аница Перић, Анђелка Пауновић, Даринка Бела Томић, Мирослав Кокошар, Милун Милорадовић, Бранислав Црнић, Никола Рајаковић и Владанка Цветковић.

„Го­ди­не ­ про­ла­зе, а ­ Са­бор ­ од­ра­ста.­­ Сед­ми ­ме­ђу­на­род­ни са­бор­ ду­ховне ­по­е­зи­је­ одо­ле­ва ­ис­ку­ше­њи­ма ­вре­ме­на ­и ­по­тврда је ­и­ потре­ба­ ду­хов­ног­ ства­ра­ла­штва­ уоп­ште. Рекли бисмо, интерпретирајући апо­стола ­Па­вла­: „Бог је ­са ­умет­ни­ком.­ Реч ­је жи­ва ­и ­де­ло­твор­на.­ Упо­тре­бом ­речи ­у ­ду­хов­ној ­по­е­зи­ји­ ства­ра ­се ­свет­ ду­хов­но­сти.“ „Бог са­ра­ђу­је.­ А­ на­ ту ­са­рад­њу ­Бо­га ­умет­ник ­је ­горд ­зе­маљском ­гор­до­шћу­ чо­ве­ка­ од­ли­ко­в­а­ног ­ме­ђу ­љу­ди­ма,“­ Иси­до­ру ­Се­ку­лић цитира Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, приређивач и главни и одговорни уредник издања, које је окупило стотинак песника из Србије, Македоније, Црне Горе, Републике Српске и свег расејања.

У првом поглављу су, већ по традицији, гости Сабора: Пре­драг Бје­ло­ше­вић из Ба­ња­лу­ке;  Јо­ван ­Зи­влак из Но­вог ­Сада;  Зла­та­ Коцић из Бе­о­града, до­бит­ник ­Злат­ног­ кр­ста ­Кне­за ­Ла­за­ра о Видов­да­ну ­у­ Гра­ча­ни­ци­ 2017; Moшо ­Ода­ло­вић из Сме­де­ре­ва (у­ овој­ годи­ни­ до­бит­ник­ на­гра­да: ­„Де­сан­ка­ Мак­си­мо­вић“­ и­ „Жичка­ христо­ву­ља“­ за­ жи­вот­но ­де­ло); Ви­о­ле­та ­Па­чев­ски из Македоније; Зоран­ Хр. ­Ра­ди­са­вље­вић из Бе­о­града (до­бит­ник на­гра­де­ Удружења књи­жев­ни­ка ­Ср­би­је ­„Ми­лан­ Ракић“­ за­ нај­бо­љу песнич­ку­ књи­гу „Ста­ра­ Тре­шња“­ у­ 2016.); Но­ви­ца­ Со­вр­лић из Ко­сов­ске Митро­вице; Вла­дан­ Ста­мен­ковић из Пољ­ске и Вла­сти­мир ­Ста­ни­са­вље­вић­ Шар­ка­ме­нац  из Па­риза.

Иза­бра­не три пе­сме за на­гра­де, шест пе­са­ма за по­хва­ле, 81 пе­сма за тзв. Ве­нац иза­бра­них и 9 пе­са­ма го­стију по избору редакције  чи­не у овом Зборнику  99 ау­то­ра, од­но­сно пе­са­ма. Иначе, рас­по­ред ау­то­ра је са­чи­њен пре­ма азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на, и ме­ђу њи­ма је ве­ли­ки број чла­но­ва Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је.

Друго поглавље обухвата песме награђених аутора. Првонаграђе­на пе­сма је  ау­тор­ке Љи­ља­не Бра­ло­вић из Прањана. Њена песма Праг на себи својствен на­чин де­фи­ни­ше и по­у­ку и по­ру­ку – да на­кон пре­ла­ска де­чан­ског ма­на­стир­ског пра­га ни­шта ви­ше не мо­же би­ти исто. Питање и одговор за свакога од нас по уласку у српске богомоље и светиње је:

Ако се слу­чај­но за­пи­таш, чи­је је ово,
Чи­ја је ли­ва­да, чи­је ста­до, чи­је не­бо, пти­це, Сун­це,
Ако се слу­чај­но за­пи­таш, ти Ср­би­не,
Ако се за­пи­таш, Ар­на­у­ти­не, стран­че,
ако се за­пи­таш, ти кућ­ни или ти рас­кућ­ни ду­шма­ни­не,
ако се за­пи­таш чи­ја је во­да и чи­ја го­ра,
ако се слу­чај­но за­пи­таш,
оти­ђи у Ви­со­ке Де­ча­не и по­гле­дај у праг ма­на­стир­ске бо­го­моље.

О дру­го­на­гра­ђе­ној пе­сми Сло­во о ка­ме­но­ва­ној же­ни песникиње Сла­ђа­не По­по­вић Ман­џу­кић из Ражња бележимо шест ду­го­сти­хих ка­тре­на, где сва­ка има укрштену ри­му а,б,а,б. Пе­сма пред­ста­вља обра­зац успе­шно ис­пи­са­не кла­сич­не лир­ске пе­сме са јасним ду­хов­ним по­ру­ка­ма. Пе­сни­ки­ња го­во­ри о гре­ху за ко­ји је нео­п­ход­но усрд­но мо­ли­ти се за опроштај, јер је она која моли дубо­ко све­сна свог огре­ше­ња, па се истински и смерно каје.

Тре­ћа ­на­гра­да је припала Јо­ва­ну Сто­ји­ло­ви­ћу из Крагујевца за песму Провиђење. Пе­сма је крик гре­шних ко­ји од Бо­га оче­ку­ју праштање гре­хова и мо­ле се за спас. То су јед­но­став­не по­ру­ке, без не­му­штих син­таг­ми и не­пре­по­зна­ти­вих иде­ја. 

Треће, наредно поглавље садржи похвале. Струч­ни жи­ри у саставу Пе­тар Же­бе­љан, Ду­шко М. Пе­тро­вић и Не­ма­ња Ка­лем  опре­де­лио  се и за шест по­хва­ље­них пе­са­ма чији су аутори: Драга­на Али­ба­бић из Су­бо­ти­це; Бра­ни­слав М. Ву­ко­вић из Берана; Ма­ној­ле Га­ври­ло­вић из Бе­о­града; Ра­да Кр­стић из Соко­бање; Ми­ло­је Ра­до­вић из Кра­ље­ва и Да­рин­ка Бе­ла То­мић из Ре­сника. 

У Зборнику даље читамо: Грамату „за вишегодишњи подвижнички рад и изузетан допринос у материјалној помоћи за реализацију Сабора“ добио је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, 

Ор­га­ни­за­то­ри­ Са­бо­ра­ су:­ Књи­жев­но­ дру­штво­ Ра­ко­ви­ца, Град­ска оп­шти­на ­Ра­ко­ви­ца,­ Цен­тар ­за­ кул­ту­ру­ и­ обра­зо­ва­ње ­Рако­ви­ца ­и Ма­на­стир ­Све­тог­ Архан­ге­ла­ Ми­ха­и­ла ­у­ Ра­ко­ви­ци­ са бла­го­сло­вом­ Ње­го­ве­ Све­то­сти ­ па­три­јар­ха ­срп­ског ­Ири­не­ја,­ а уз по­др­шку и ­по­моћ­ Удру­же­ња­ књи­жев­ни­ка­ Ср­би­је ­и ­Срп­ске ­акаде­ми­је ­на­у­ка­ и­ умет­но­сти.

Зорица Зец