Ивањдан на Малом Звечану

Широм Епархије рашко-призренске прослављен је Ивањдан - дан Рођења Светог Претече и Крститеља Господњег Јована. Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију у манастиру Бањска уз саслужење игумана манастира Бањске и Девиних Вода протосинђела Данила и Фотија.

После Литургије и крштења које је обављено у манастиру владика Теодосије је учествовао у освећењу крста високог 6 метара који је постављен на месту где се планира обнова древне ранохришћанске светиње, цркве Светог великомученика Димитрија по коме је Митровица и добила име. Крст од 6 метара је постављен на Малом Звечану на црквишту из ранохришћанског времена.

У свечаном обреду освећења часног крста који је служио Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства митровичког архијерејског намесништва и у присуству грађана Косовске Митровице, Звечана и околине, постављен је крст у близини древне тврђаве на Малом Звечану. Крст је висок 6 метара и тежак је око 300 килограма, а постављен је на узвишењу поред  нађених остатака ранохришћанског храма који је посвећен Светом великомученику Димитрију. 

-Часни крст је непобедиво наше оружје. Часним крстом се бранимо од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Свети цар Константин, угледавши крсно знамење на небу чуо је глас ‘Овим побеђуј. Побеђуј непријатеље своје, да они не би победили тебе’, рекао је владика Теодосије.-Овај крст треба да буде опомена да чувамо свето Косово и Метохију, земљу коју нисмо ни стекли ни купили, него смо је наследили од својих светих предака, и имамо обавезу и дужност да све то што смо наследили сачувамо и предамо будућим поколењима. Гледајући овај часни крст и остатке храма који је овде постојао, то нас још више обавезује да истрајемо, останемо и опстанемо на нашем светом Космету.

У подножју крста налазе се остаци ранохришћанског храма Светог Димитрија по којем је Косовска Митровица, уз Сремску и добила име, а после рата и новоизграђени градски храм. Откопавања цркве из првих година нове ере су се вршила протеклих неколико година. Пронађено црквиште (IX-X век) из византијског периода налази се у рејону Малог Звечана, односно под древним градом Звечаном. Са узвишења пружа се широк поглед на више страна – према Косовској Митровици, Косовом Пољу, Проклетијама, Чакору, обронцима Копаоника и Мокре Горе.  Према предању Свети краљ Стефан Дечански био је сахрањен на овом месту 1331. године да би после његове свете мошти биле пренесене у његову задужбину у Дечане где до данас почивају.

Извор: Епархија рашко-призренска