Изложба посвећена ратној болници у Ваљеву
На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2018. године, у Народном музеју Ваљево отворена је изложба на отвореном „Да се не заборави“ посвећена ратној болници у Ваљеву 1914/1915. и ослобођењу града 1918. године. Аутори изложбе су др Владимир Кривошејев и Драгана Лазаревић Илић. Свечаном отварању присуствовао је и Епископ ваљевски г. Милутин.
Пишући роман „Кад звона занеме“, имао сам утисак да је то једна „локална прича“ и да је мала вероватноћа да би могла заинтересовати читаоца ван оквира Ваљева. Али, преварио сам се. Књига је до сада имала четири издања, ушла је у најужи избор за Нинову награду и у мрежи библиотека Србије уврштена је међу десет најчитанијих, речи су књижевника Владе Арсића, једног од најтиражнијих савремених српских писаца. Уз Добрицу Ћосића, јединог романописца који је у овој литерарној форми оставио траг о времену највећег страдања и хуманости у дотадашњој историји човечанства.
Влада Арсић био је један од учесника програма приређеног испред Народног музеја Ваљево у част отварања изложбе „Ваљево- град болница 1914-1915.“ и „Спомен на ослобађање Ваљева 1918.“, аутора др Владимира Кривошејева и Драгане Лазаревић Илић. Нумерама „Креће се лађа француска“, „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“ љубав према отаџбини ондашњих српских солдата и домаћина оживели су дечји хор и народни оркестар Друштва за неговање традиције и културе ваљевског краја. У име Народног музеја, добродошлицу је пожелела директорка установе Јелена Николић Лекић, а у име Града Ваљева члан Градског већа задужен за културу Дејан Богојевић. Ова изложба настала је 2015. године и обишла је мноштво градова у Србији. Да би се у години јубилеја приказала на отвореном, посебне заслуге припадају Друштву архитеката Ваљева, на челу са председницом Анђелком Мандић Милутиновић, истакао је један од аутора др Владимир Кривошејев.
Ова 2018. је година јубилеја – једног века од завршетка ратног сукоба, који је као ниједан до тада драматично променио мапу света. Нестала су четири царства, поједине земље разрушене, људске жртве милионима избројане… Географски положај ваљевског краја, односно близина линије фронта, учинили су град на обалама Колубаре средиштем ратних збивања, поприштем славних битака и сабирним центром рањених и болесних, надалеко познатом „Ваљевском болницом“. Болницом која се простирала кроз цео град, у којој се борба за живот свих уневољених, без обзира са које зараћене стране се ту обрели, водила беспоштедно. Често губила, услед епидемије пагавог тифуса. Али, оно што чини људско постојање вредним – хуманост оличена у јеванђељском завету полагања живота за ближњег, увек је побеђивало. И зато смо дужни да чувамо сећање на све те дивне људе са свих страна света, који су управо овде посведочили оне најузвишеније врлине.
Управо о њима говоре нам живописне фотографије града, његових улица у време избијања и развоја оружаног сукоба, са посебним освртом на призоре из доба „Ваљевске болнице“ и њене јунаке попут болничарке, прослављене сликарке, Надежде Петровић и бројних пожртвованих лекара и медицинских радника из разних земаља. Изложба „Да се не заборави“ један је у низу пројеката које ће Народни музеј Ваљево реализовати током ове године. У петак, 14. септембра 2018., у галерији музеја биће отворена изложба „Солунски фронт у објективу ратног сликара и фотографа Драгољуба Павловића“. Такође, најавио је др Владимир Кривошејев, наредни пројекат ваљевских „чувара прошлости“ биће Ваљево на фотографијама др Аријуса ван Тинховена. Нема сумње, реч је о програму свеколико значајном за Град Ваљево и Србију, јер су фото записи холандског лекара, почасног грађанина Ваљева, били пропаганда о злочинима које су над српским народом чинили агресори.
По отварању изложбе, епископ Милутин обишао је излог на Тргу Војводе Мишића посвећен успомени на људе и догађаје који су обележили Први светски рат. Овај пројекат настао је сатрудништвом Епархије ваљевске, Града Ваљева и Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја. Садржи фотографије славних војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Петра Бојовића и Степе Степановића, ратне хероине Милунке Савић, најмлађих официра Момчила Гаврића и Драгољуба Јеличића, као и разне историјске факте о овом периоду. Епископ Милутин похвалио је ово дело које данашње Ваљевце подсећа на страдалну историју нашег краја, а намернике из далека на најбољи начин поучава какви су великани светске историје потекли из српског рода.
Извор: Епархија ваљевска
