Јохан Хинрих Клаусен: ”Књига избеглиштва. Библија у 40 станица”

(Johann Hinrich Claussen, Das Buch der Flucht, Die Bibel in 40 Stationen, München 2018)

Већ више месеци и година заредом су хиљаде и хиљаде људи широм земљиног шара у номадским сеобама, збегу од рата, глади, сиромаштва или због политичке самовоље. Има и оних који у оваквим цикличним миграционим струјањима виде успостављање хомеостатичне равнотеже светске популације.

Европа и избегличка криза

Избегличка криза доминира Европом. Милиони људи се налази у избеглиштву, сходно процени United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR),  у ово време више их је од 60 милиона. Реч је о највеђем избегличком таласу после Другог светског рата.

Узроци збегова

Један велики део избеглица је у бекству од грађанског рата у Сирији или од актуелне репресивне власти или талибана као и страховладе терористичке милиције самозване ”Исламске државе”, као и због привредне и социјалне беде ратом разорене области. Већина избеглица која је доспела у Европу, махом у Немачку,  потиче из Сирије, Авганистана и Ирака. Афричке избеглице долазе из Еритреје, Нигерије и Сомалије. Они су у бекству пред најездом терористичке банде Боко Харам, као и грађанског рата у Сомалији или због привредног безнађа у Мароку, Алжиру или Тунису. Има их који беже и из Украјине.

Тешка хуманитарна криза и све дубљи јаз између богатих и сиромашних проузроковали су  да се више од једног милиона људи упутило ка Европи.

О избеглицама у Библији

О избеглицама је, из различитих разлога, и у Библији реч. Најупечатљивији пример „политичког избеглиштва“ је несумњиво сам Спаситељ, кога јеванађелист Матеј већ од почетка његовог живота описује као угроженог младенца. Он мора са својим родитељима да бежи у Египат да би избегао гнев и насиље цара Ирода.

Сасвим други познати ”избеглица” из Старог Завета је праотац Израиља Јаков. И он мора  главом вез обзира преко ноћи да напусти очев дом, али за разлику од данашњих избеглица, он сам сноси одговорност за свој тешки положај. На самртној постељи свога оца Исака добиће, уместо свога старијег брата Исава, на превару благослов намењен прворођеном. Пошто  је Исав, осујећен у својој природној предности примогенитета и очинског обећања, у срџби припрема освету, Јаков мора да стрепи за свој живот и упућује се, сходно савету мајке Ревеке, на пут свом ујаку у Лаван, у родитељску кућу своје мајке.

Јаков сања о лествици

На том путу, са грехом на плећима, усред ноћи у пустињи, са каменом под главом, сања он чувени сан о лествици између неба и земље. Али то није све. На путу ће обманитељ Јаков добити благослов Свевишњега: ”Ево ја сам с тобом,  чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох” (1. Мој 28,15).

Двадесет година доцније Јаков ће поново морати да напусти свој дом; овога пута у обрнутом правцу, ка својој отаџбини. Обманути обмањивач ће искусити на сопственој кожи превару свога таста. У међувремену је стекао све што се може стећи: успех, богатство и велику породицу. Једно је ипак још недовршено: помирење са својим братом Исавом.

Сусрет са сопственом тамном страном

У овом критичном моменту сусретне га Бог, овога пута  у борби на живот и смрт, сву ноћ до свитања, у којој није било победника. Јаков ће храмајући из те борбе изићи ојачан и облагословен, Убудуће ће се звати ”Израиљ”, односно ”Божји борац”, јер се борио и са Богом и са људима и из њих изишао као добитник. Јаков је водио борбу најпре са самим собом. Још истог јутра се сусрео са Исавом, показавши му своје поштовање. Овај му, већ заморен од срџбе, нуди мир.

Ми не можемо да бежимо. Ма колико се налазили на путу, ти путеви воде нас најзад к  нама самима. Морамо се суочити са последицама нашег делања, и то може бити љута борба. Таква борба – уколико добро протекне – без победника и побеђеног. Са Јаковом бисмо се могли надати да ће нас Свевишњи, у нашем сусрету са сопственом тамном страном, пратити  благословом. Или као што псалмопевац Давид у псалму 139,7-12 вели:

”Куда ћу поћи од Духа Твога,

и од лица Твога где ћу побећи?

Ако узиђем на небо, Ти си тамо;

ако сиђем у ад, присутан си;

ако узмем крила своја ујутро

и настаним се на крајевима мора,

и тамо ће ме рука Твоја водити,

и прихватиће ме десница Твоја.

И рекох: Еда ли ће ме тама погазити,

и ноћ (бити) светло у уживању моме?

Јер се тама неће помрачити од Тебе,

и ноћ ће као дан просветлити се;

као што је тама њена, тако је и светлост њена”.

Библија приповеда о људима који су прогнани и који морају у бекство да би у туђима земљама потражили своју домовину – од изгнанства из раја до изласка из Египта, и Вавилонског ропства до Исуса Христа и његових Апостола.

Јохан Хинхрих Клаусен објашњава да је Библија и књига о избеглиштву. Ова књига је опремљена са 44 фотографије настале између 1860. и 1950,  које на дирљив начин документују на читавом свету рат, прогонство и драматични губитак отаџбине. Тако је Библија из ове перпсективе трауматична опитност. Њена историја, заповести и теологија постају за све изгнане и истеране нова трајна отаџбина.

протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић, Минхен