Парастос Стевану Мокрањцу

Прво београдско певачко друштво, хор београдске Саборне цркве и најстарија музичка институција у Србији, која ове године слави 165 година свога постојања и рада, по традицији је дао парастос свом диригенту и композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу (1855-1914) у Саборној цркви, у недељу, 30. септембра 2018. године, на празник Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, у наставку свете Литургије.

У суботу, 29. септембра 2018. године, чланови Првог београдског певачког друштва су певали на помену Мокрањцу крај његовог гроба на Новом гробљу. Богослужио је председник Друштва и старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић. Мокрањац је овај хор предводио готово три деценије, његов животни пут и његов спомен су обележени Првим београдским певачким друштвом, а на историјској путањи Друштва Мокрањац је ставио најснажнији и најважнији печат.

Прво београдско певачко друштво га је примило у своје редове још као гимназијалца, оно га је школовало првих година, у иностранству, у просторијама Друштва је доцније становао, заљубио се и оженио, Друштво је са њим живело, проводило незаборавне боемске вечери, стварало, напредовало и остваривало велике домаће и иностране турнеје, као први српски ансамбл који је гостовао у многим земљама света, у последњој деценији 19. века и почетком 20. века. Током Мокрањчевог 30-годишњег руковођења, Друштво је названо Мокрањчевим хором, а само раздобље златним добом; свету су заједно представили лепоту српског националног, уметничког и духовног блага. Ове турнеје су биле не само уметничке, већ и дипломатске мисије широког значаја у историји српске музике, културе и дипломатије. Мокрањац је највећи број својих дела компоновао у Првом београдском певачком друштву и увежбавао их са овим хором. Са Првим београдским певачким друштвом основао је прву музичку школу у Србији, доцније названу по њему.

Прво београдско певачко друштво га је испратило са овога света на самом почетку Великог рата, у Скопљу, 1914. године. Предузело је читаву организацију преноса његових земних остатака из Скопља у Београд, када је у престоници уприличен историјски и свенационални догађај 1923. године. Прво београдско певачко друштво му је подигло споменик на Новом гробљу четири године касније и организовало прославе његових јубилеја, и за његовог живота и током читаве даље историје, све до данас. Давало му је помене сваке године, чак и у немогућим условима, када су диригент и чланови хора у логору у Немачкој, током Друогог светског рата, једини молитвено обележили 30 година од Мокрањчевог упокојења.

Доживотни активни чланови и певачи Друштва били су и Мокрањчева супруга Марија, као и њихов син Момчило. Марија Мокрањац је читаву заоставштину свога мужа оставила Првом београдском певачком друштву. О заједничком животном и духовном путу Првог београдског певачког друштва и Мокрањца могла би се написати изузетна књига и снимити филм. У најпотресније странице, засигурно, спадају заједничка гостовања и турнеје кроз Српство, тада још поробљено, кроз страдалне крајеве, где су се збивали сусрети у сузама, песми и загрљајима, који су напаћеном народу били мелем и искра живота. Друштво сваке године, око празника Крстовдана, пева на помену крај Мокрањчевог гроба, у Алеји великана на Новом гробљу, а потом и у Саборној цркви, заједно са читавим литургијским сабрањем.

Извор: Саборна црква, Радио Слово љубве