25 година парохије и освећење храма у Атланти

Прослава 25-годишњице парохије и освећење новоподигнутог храма у Атланти

Дани 13. и 14. октобар 2018. године остаће упамћени не само због важности за парохијане Атланте, него и за Епархију источноамеричку и све правослaвне у Сједињеним Америчким Државама. Наиме, на празник Покрова Пресвете Богородице, на 25-годишњицу парохије освештан је новоподигнути храм Светих апостола Петра и Павла у Атланти. Његово Преосвештенство Епсикоп источноамерички г. Иринеј обавио је чин великог освећење храма после чега је служена света архијерејска Литургија са свештенством сејнтнпитерзбуршког намесништва.

Великом и за парохијане на подручију Атланте најзначајнијег догађаја од постанка парохије предходило је вечерње богослужење, а затим и свечани банкет коме је присуствовало преко четири стотине званица, што парохијана што браће и сестара пристиглих из Гринзбора, Кливленда, Питзбурга, Орланда, Шарлота и других градова широм Америке, који дођеше да се заједно радују и славе Господа што учини да се велико дело заврши. Мале су речи да би описале сву лепоту заједништва и слоге те вечери. Банкет је отворен молитвом и благословом Његовог Преосвештенства г. Иринеја, а затим су чланови хора Цар Лазар из Питзбурга, који су иначе били специјални гости, интонирали српску и америчку химну.

Двоје младих парохијана Тања Билаковић и Борко Комненовић су професионално водили програм припремљен за банкет, па су тако после уводних поздрава позвали оца Миладина, надлежног пароха, да се обрати гостима. У свом обраћању парох Миладин је захвалио Преосвећеном Владики г. Иринеју на очинским саветима, труду и молитвама да се црква подигне, браћи свештеницима који дођоше, свим гостима, фолклорном ансамблу Талија и парохијанима, и између осталог  навео: -Као у сваком животу тако је и наша парохија у протеклим годинама имала своје успоне и падове. И ту видимо нешто што је заиста прелијепо а то је да  се и у добром и у лошем осликавала вјерност наших парохијана према својој Цркви, да је ова парохија  увијек свједочила и да свједочи Васкрслог Христа пожртвованим трудом и радом , како оних који се прије нас потрудише у вјери тако и свих вас који данас чините ову парохију.

Отац Миладин је цитирао једну занимљивост коју је нашао у парохијском листу из 1996. године, речи тадашњег преседника Црквено-школске општине г. Мича Миловића: -Сада се за молитве окупљамо по нашим кућама али једног дана када будемо славили 25-годишњицу парохије то ће бити у прелијепом новоподигнутом храму. Ове речи су се оствариле после тачно 25 година. На крају свог говора отац Миладин је подсетио: -Важно је да имамо повјерење једни у друге. Управо је повјерење које су парохијани имали у мене и ја у њих  предсудило да се у рекордно кратком року уради све што је до сада урађено.

Затим је за говорницу позвана прва председница Црквене школске општине гђа Пам Колинс у чијој се кући 1993. године служило прво богослужење, чиме је започео рад тада мисионарске парохије у Атланти. Гђа Пам је евоцирала успомене на прве дане и прве чланове који су помогли у оснивању парохије.

Велико одушевљење изазвао је излазак за говорницу и говор садашње председнице Црквено-школске општине гђе Вере Ваткинс. Захваливши свима од свег срца свим присутним што су својим доласком увеличали диван догађај, она је подсетила: -Без чврсте и одлучне вере у Бога нема напретка, и као што нас Јеванђеље учи - нема вере без добрих дела, а сигурни смо да смо заједнички и сложно учинили једно велико и богоугодно дело.

Окупљенима се обратио и председник СНФ-а г. Џон Мартић говорећи о кратком историјату и значају те организације за српски народ. Он је честитао парохијанима Атланте велики успех и испред СНФ-a уручио парохији поклоне те организације.

Затим је за говорницу позван Његово Преосвештенство г. Иринеј што је изазвало салву аплауза. Владика је изгворио надахнути говор који се још препричава међу свима који су били те вечери и који ће још дуго остати упамћен и урезан у срца парохијана. Како су само јасно и истинито одзвањале речи владике Иринеја:

-Ви сте данас у Атланти подигли први српски православани храм у држави Џорџији у коме ће деца да се окупљају,а стари окрепљују. Ми смо народ који не може да постоји без наше вере православне, јер ко је Србин без своје вере? - Нико и ништа! Сада смо се ми утемељили у ове темеље нашег храма. Ми смо се уградили у сами храм јер смо постали живи храм. Не само онај храм који је подигнут од цигли и од камена него живи храм душе. И сутра ће се живи Бог настанити овде у вашој средини, Бог ће обитавати у вашој светињи, светињи коју сте ви подигли вашим рукама. Ви сте подигли за мање од годину дана Богу храм, Богу кућу! Нека вас Бог благослови, увек чува и штити за ову вашу несебичну љубав.

По надахнутом Владичином говору члановима Грађевинског одбора гђи Вери Васиљевић Ваткинс,  гђи Дарки Крсмановић, гђи Марти Мекџилтон, гђи Милици Викс, г. Мичу Миловићу и оцу Миладину Благојевићу додељене су епархијске грамате. Посебно дирљив тренутак је био када су граматама постхумно одликовани гђа Јованка Лончарић и г. Ненад Гамбирожа, дугогодишњи трудољуби на парохији у Атланти.

По додели грамата владика Иринеј је одликовао гђу Веру Ваткинс, председницу Управног одбора парохије, орденом Светог краља Милутина за допринос и труд  на пољу изградње светог храма. На Владичин узвик Достојна! из стотине грла у исти глас проломило се: Достојна! Аксија! Достојна!.

У наставку прогрма све присутне својим наступом одушевио је фолклорни асамбл Талија из Београда.

У недељно јутро дошао је и дуго очекивани тренутак освећења новог храма који је предводио Његово Преосвештенство Владика г. Иринеј уз саслужење протојереја-ставрофора Јована Тодоровића и Милана Крстића, протојереја Милана Јовановића, Љубише Брњоша и Немање Тешића, јереја Станислава Крављаче, Драгана Жарића, Саше Ђурђевића и надлежног пароха Миладина Благојевића, као и протођакона Милоша Ждралића.

У величанственом чину освећења новог храма, који се не виђа често, владика Иринеј је нашао време да дечици а и свим присутним који су пратили тај свети чин објасни важне тренутке и детаље освећења. Тако се са великом пажњом пратила смисао и значај прања светог престола ружином водом, воскомастика, антимиса... а нарочито светих моштију које се полажу у посебно место у светом престолу.

После светог чина освећења и архијерјске Литургије, у организацији Кола српских сестара припремљен је домаћински ручак за све присутне званице којих је том приликом било скоро шест стотина. У програму који је уследио оркестар је свирао изворну српску музику. Када је квартет почео да свира познату нумеру Свилен конац дечица  су спонтано заиграла, а том дечјем колу придружио се и Владика што је посебно одушевило и оставило знажан печет на све присутне. Омладинска група отпевала је неколико етно песама, а затим  су на позорницу изашли најмлађи полазници веронауке и представили се песмом Ми смо деца неба. Пошто су се сви родитељи деце из те групе потрудили да се песмица која тако неописиво брзо пријања за уши научи, песмица је углас отпевана са децом и родитељима. Отац Миладин искористио је тај тренутак да јавно похвали и испред парохије награди породице Симић и Грба, који за протеклих осам година  ниједном нису пропустили нити каснили да са својом децом дођу на свету Литургију.

Затим је гђа Вера позвала попадију Бранку Благојевић и од свег срца јој се испред парохије захвалила, обаснивши присутним да је попадија Бранка била централна личност у организацији догађаја што је дочекано лавином аплауза. -Испред свих парохијана из Атланте изражавамо још једном велику и речима немерљиву захвалност свима који су дођошли и увеличали свето освећење, јер као што Свети оци рекоше: Радост је много већа када се подели, поручили су организатори историјске свечаности у Атланти.

Извор: Епархија источноамеричка