Митрополит Амфилохије позвао на љубав, заједништво, узајамно послушање у породици и Цркви
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је 30. децембра 2018. године све људе на заједништво, љубав, узајамно послушање и да све оно на шта су призвани испуњавају и у малој цркви – породици и у великој Цркви Христовој, да буду часни чланови једне свете саборне апостолске Цркве Божје.
Митрополит је - на дан када је пре 28 година, 30. децембра, уведен у трон црногорских митрополита, служио са свештенством свету службу Божју у манастиру Ћелија Пиперска код Подгорице.
-Свеукупна васиона повезана је Богом као љубави и ништа нас не може одвојити од те љубави коју је уградио у свеукупну творевину. Све што постоји око нас и у нама јесте живи организам Његов, почевши од породице – мале цркве па до свеукупне васионе. Божанска љубав је она сила која обједињује све видљиве и невидљиве свјетове, обједињује и живе, и мртве. Божанска љубав, то је Христос као љубав који је глава Цркве Божије а Црква је Његово тијело, рекао је Митрополит и истакао:
-Као што људски организам има своју главу, удове од којих сваки има своју функцију, и све је органски везано и не може једно без другога да постоји, тако је и Црква Христова живи организам гдје је Христос једна вјечна глава. Срце те Божје Цркве је Свети Дух животворни који је сишао на прву Цркву и од тада непрекидно силази на Цркву Божју. И ми смо сабрани силом Духа Божјега данас овдје око ове свете Божије службе, око Тијела и Крви Христа Бога нашега, онога Тијела које је рођено од Духа Светога и Пресвете Дјеве и које је Господ оставио са нама и међу нама. То Божанско тијело неће никада ишчезнути него ће увијек да сабира око себе и презива све људе и све земаљске народе у ту свету заједницу – Једну свету саборну апостолску Цркву Христову.
-У тој Цркви Господ све испуњава обједињује и свему даје снагу и силу и све чини живим организмом. И као што је мала црква породица живи организам:отац и мајка и дјеца, тако исто и Црква Христова има свога Оца небескога, главу Христа Господа, срце Духа Светога. То је оно што обједињује свакога човјека и чини Цркву Божију живом заједницом гдје свако има своју улогу, и сви су зависни, призвани да слушају једне друге. Господ и Његова љубав призивају нас на јединство, узајамно послушање и заједништво. Све што је у човјеку и око човјека има живоносни смисао и призвано је да служи и слуша једно друго. Тако бива у човјековом организму, породици, људској заједници, у Цркви Божјој, Једној светој саборној и апостолској. Поклонимо се Богу вјечној љубави, Христу Богу који је глава Цркве, будимо часни чланови тијела Његовог – Цркве Божје. Све нашта смо призвани испуњавајмо и у малој цркви (породици) и у великој Христовој Цркви – васионској заједници која је испуњена том Божанском љубављу, поручио је у свом пастирском слову Митрополит Амфилохије.
Говорећи о Преподобном мученику ђакону Авакуму, Владика је казао да је поред његовог страдања остала упамћена и реченица да „Нема боље вере од хришћанске! Србин Христов радује се смрти“, којом је одговорио на молбу своје мајке да се привидно одрекне Христа како би му Турци поштедели живот. Владика је подсетио и на страдања свештономученика нових црногорских, српских Јоаникија и са њиме пострадалих свештономученика. Међу њима је био и старешина пиперске обитељи, свештеномучник Боривоје који је мученички окончао свој живот на крају Другог светског рата у Словенији где се налазе његове мошти заједно са других 70 свештеника побијених од обезбожене братске руке.
Митрополит је казао да се подсећањем на њих подсећамо на суштину Цркве Христове, а то је распеће Христово: -Његов крст и Голгота која се продужује кроз векове до наших времена преко голготе, страдања и мучеништва светих Божјих угодника. Такође, данас прослављамо и Христово васкрсење, Његов живоносни гроб који је извор вјечнога и непролазнога живота. Из тога Његовог живоноснога гроба развио се и косовски гроб за кога је Ловћенски Тајновидац рекао да се наше царство закопало у једну гробницу. Али та гробница није гробница безнађа него наде јер из ње се јавља и сија вјечни непролазни живот који се родио. У Витлејемским јаслима, у смирењу родио се вјечни и непролазни живот, јединородни Син Божји, најљепши међу синовима људским који је Својим дјетињством, младошћу освештао дједињство и младост, учинио га вјечном категоријом живљења и вјечнога обнављања, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Извор: Митрополија црногорско-приморска